Пчеле су поштовали фараони, а изум покретних рамова је све променио

Људска цивилизација већ хиљадама година тесно је повезана са пчелама. Ова фасцинатна бића на нашој планети постоје већ 100 милиона година. Дубоко у пећинама у Шпанији које су старе између 6.000 и 8.000 година међу примитивним сликама на зидовима пећина пронађени су цртежи и докази да је човек још тада прикупљао мед од дивљих пчела. Неолитски цртеж приказује човека на примитивним мердевинама са једном руком у кошници, а у другој држи грану која се дими да смири пчеле које лете око његове главе. У његово време животиње су, па и пчеле,  биле дивље, па је примитивни човек практично пљачкао кошнице у потрази за медом и воском. На крхотинама древне грнчарије са подручја северне Африке, али и Данске, Португала и балканских простора пронађени су хемијски трагови меда, што доказује да је човек још тада умео да чува мед.

Пчеле су имале веома важну улогу у животу древних народа. У грчкој митологији је сачувано да је врховни Бог Зевс одрастао у пећини са светим пчелама где је био сакривен од свог оца Кроноса, а да га је нимфа Мелиса хранила медом и млеком. Отуда и сама реч медоносна пчела потиче од старогрчке речи Мелиса. Мед се помиње у Библији и древним текстовима на санскриту, а најстарија кошница откривена у северном Израелу.

Међутим, историја пчеларства почиње у старом Египту око 2.500 година пре нове ере. Археолози и историчари верују да су древни Египћани поставили темење пчеларства каквог познајемо и данас. Они су користили дим како би смирили пчеле приликом вађења меда, а постоје и докази да су примитивне кошнице селили дуже реке Нил како би искористили предности сезонског цветања. Пчеларство је био уносан посао у старом Египту и врло цењен, а колико је било важно за египатско друштво је и чињеница да је једна од многих фараонових титула била и „Краљ пчела“.

Мед је био једини доступни заслађивач, а употреба пчелињег воска је била разноврсна – од њега су се правиле свеће, водоотпорни печати, површине за писање, користио се у козметици чак и као примитивна пломба за зубе. Прикупљање меда било је заступљено и у древној Кини где су пронађени трагови медоваче, првог ферментисаног пића које се производило у Кини око 7.000 година пре нове ере, што га чини најстаријим алкохолним пићем на свету. Медовача је било и омиљено пиће средњовековног европског племства у оним пределима  где је било сувише хладно за узгој винове лозе. У  средњовековној Европи пчеларењем су се углавном бавили монаси, а верује се да су вредне пчеле послужиле као узор хришћанским институцијама. Уз то пчеларење је доносило и одличан приход, па су пчелари имали и своје свеце за које су веровали да их штите. У средњовековним списима најчешће се спомињу двојица – први је свети Амвросије, коме је, према легенди, рој пчела на језик спустио кап меда због чега је био изузетно речит у проповедању хришћанске вере. Други је Свети Вартоломеј, кога су поштовали британски пчелари. Празник посвећен овом свецу обележава се 24. август, који се ни мало случајно поклапа са врцањем меда.

У Јужној Америци древни народи, посебно на простору данашњег Мексика баве се једном врстом пчеларања и коришћења пчела (Melipona beecheii). Посебо вичне овом послу биле су Маје које су ове пчеле користили за производњу мањих количина воска и меда који је имао важну културну и ритуалну вредност. У Северној Америци европски досељеници су са собом донели и медоносне пчеле које раније нису живеле на овом континенту. Додуше, Индијанци су користили мед дивљих пчела, а мање количине су правили од једне врсте локалних, солитарних пчела, али те количине нису биле довољне за озбиљно пчеларење или складиштење. Уместо меда Индијанци су као заслађиваче користили сируп од јавора и сок од агаве. Доласком европских досељеника у 17. веку на подручју Северне Америке су стигле и медоносне пчеле (Apis mellifera), које су Индијанци звали „мувама белог човека“ јер се њихов долазак поклопио са ширењем европских насељеника.

Како је остало забележено у историјским списима пчеле су имале индиректну улогу у обликовању САД. Наиме, током 1820. кад је Мисури ушао у Унију, одлучено је да њена северна граница са територијом Ајове иде паралелно са низом брзака на реци Дес Моинес. Међутим, геодет који је био задужен да „повуче“ границу погрешно је прочитао компас и маркере поставио неколико километара северно од стварне линије. Настала конфузија кад је порезник из Мисурија прешао у Ајову и уништио три кошнице. Ово је изазвало гнев народа у Ајови што је довело до сукоба познат као „Рат меда“. Да би се избегле теже последице  гувернери Мисурија и Ајове упутили су захтев Врховном суду да реши спор. „Рат меда“ је решен у корист Ајове без било каквог крвопролића.

Од античих времена па све до средине 19. века пчеле су се чувале у шупљим посудама од блата, глине или сламе које су оне изнутра испуњавале воском, медом и леглом по сопственој жељи. Да би могли да дођу до меда пчелари су морали да изместе све пчеле и ручно одвајају мед од ларви пре него што га прераде. Због тога су пчелари користили кошнице само једну сезону, а само скупљање меда било је отежано. Прву кошницу са оквирима осмислио је швајцарски природњак Франсоа Хубер. Његови оквири су се одвијали као књига што их је чинило незграпним за употребу. Овим проблемом се позабавио академик и пчелар из Масачусетса Лоренс Лангстрот. Он и његов колега Хенри Буркин, усавршили су идеју и направили Лангстротову кошницу.

Његова кошница је имала покретне оквире унутар лако сложених кутија, чинећи целу структуру лаком за померање и манипулацију. Потребе у пчеларству као што су инспекције болести, тражење матице и спречавање ројења биле су знатно поједностављене. Олакшано је прикупљање меда, јер је било потребно само извући одговарајући оквир и заменити га новим. Најбоље од свега је било што су његове кошнице омогућавале пчеларима да годинама безбедно одржавају своје кошнице и ваде мед. Лангстротова кошница је  довела до комерцијализације производње меда и процвата пчеларства широм света, пише сајт Best Bees.

Кошница се отвара одозго, има покретну подњачу и поклопну даску и омогућено је неограничено повећање њене запремине по висини. Проналазак је патентиран под називом „покретни рам“. У кошници на жљебовима на предњој и задњој страни може да се закачити 10 рамова на продужецима сатоноша. Рамови нигде не додирују кошницу осим на местима качења. Свуда између и око оквира су растојања која пчеле неће лепити ни прополисом нити у њима градити саће. Природне мере ових размака утврдио је такође Лангстрот, и оне се називају пчелињи простор. Касније је Лангстротовој кошници придодато полумедиште и плитак наставак за производњу меда у саћу. Ову кошницу ће касније усавршити Амос Ивес Рут који су избацили непотребне делове због чега се данас назива Лангстрот-Рутова (ЛР) кошница.

Драгана Петровић