– Ми не знамо да ли је лоше урађен попис или је неко варао, па је 400.000 кошница лажно пријављено. Пре пар година пријавили смо сами себе и рекли да неко овде мути и лаже и тражили смо да похватају лопове и да паре које иду преварантима поделе пчеларима. Било је реакција и неки су и пронађени – каже Живадиновић.

Он објашњава да се овакве ствари дешавају тако што преварант у договору са ветеринаром договори да кобајаги обележи кошнице којих нема и онда за њих тражи субвенције.

– Држава сваке године одваја све више пара, прошле године субвенције су биле 800 динара по кошници, а ове 1.000. Хоћемо да елеминишемо криминалце и да паре иду правим пчеларима. Имали смо састанак са министарком пољоприведе Јеленом Танасковић и премијерком Аном Брнабић и предложили да се пријава кошница дигитализује и тај наш предлог је прихваћен и чека се реализација – наставља наш саговорник.

Он истиче да би се дигитализацијом решили и проблеми који постоје око селидбе пчела на пашу.

– Када би се селидба кошница дигитализовала онда би уз помоћ ГПС-а пчелари у сваком тенутку знали где се налазе суседни пчелињаци. Тако би се постигли већи приноси меда, а и смањио би се пренос болести – истиче он.

Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду истиче да посебан проблем пчеларима представља крађа кошница током селидбе пчела на пашу.

– Када се врши такозвано прегонско пчеларење на другим територијама изван атара свог насеља тиме се смањује могућност дневне контроле од власника кошница или барем дојављивања од стране његових комшија. Не може пчелар када са багремове паше пресели пчеле у Војводину сваки дан да иде да их обилази. И кад дође да их обиђе види да велики број кошница недостаје – каже Шеварлић.

Производња меда је, према подацима из Пописа пољоприведе из 2023. била једини сегмент агробизниса који је имао раст у односу на податке из 2018. године, а, како тврди Шеварлић, био би још успешнији када би се непостојеће кошнице елиминисале и субвенције добијали само прави пчелари.

– За разлику у броју коштница одговорни су пре свега подносиоци нетачних пријава, а затим надлежне ветеринарске службе које контролишу бројно стање и издају потврду о броју кошница пчела. А могла би да припомогну у великој мери и локална удружења пчелара која најбоље познају ситуацију на свом подручју. Требало би да Савез пчеларских организација у сарадњи са Управом за аграрна плаћања учине јавно доступним све податке о регистрацији, а то би требало да се учини за све друге коринсике субвенција – истиче Шеварлић.

Бројке

– 1.261.323 кошнице пчела пописано је 2023. године у Србији

– 1.000 динара износи државна субвенција по кошници

– 10 евра у просеку кошта тегла меда

– 50 процената меда у Европи је фалсификат

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде нисмо добили одговоре на питања у вези са разликом у пријављеном и стварном броју кошница.

Не треба заборавити и чињеницу да је утврђено да је огроман проценат меда на домаћем тржишту фалсификат и да је у овој области потребна озбиљна реформа.

Иѕвор:

Дневник, Курир