Подложила смедеревац и по бабином рецепту зарађује паре

Кад је губитак посла скренуо са устаљене руте и оставио без редовних прихода, Драгана Думбеловић из Горјана код Ужица нашла се на животној раскрсници. Путоказ је био само један. Данас је ова жена власница пољопривредног газдинства које се успешно бави производњом зимнице, и слатке и слане. Новац за који прода ајвар, киселе краставчиће, пастеризовану цвеклу, џемове, сирупе, сокове, солидна је допуна кућног буџета.Већина воћа и поврћа које користи потиче са њеног или имања њених родитеља који живе у оближњем селу Злакуса. А, све је почело од паприке…

Све је почело пре петнаестак година када сам добила отказ. У то време један локални хладњачар најавио је откуп паприке, па смо дошли на идеју да посадимо ту културу на нашој њиви у Горјанима. Међутим, десили су се догађаји због којих је откуп пао у воду. Шта сам друго могла са толиком паприком него да је продајем на ужичкој пијаци – прича Драгана како је започела приватни бизнис.

Илустрација: Зимница прсте да полижеш

 

Паприка која данас није налазила купца сутрадан није била свежа да би се могла изнети на тезгу. Шта са вишковима које је враћала кући? Како их искористити? Уложено је у њих исувише новца и труда да би тек тако пропали, још у време кад је сваки динар био велики као кућа.

– Мајка и ја дошле смо да идеју да од непродате паприке производимо ајвар за продају. Муштерије, тада углавном мештани нашег и околних села, су биле задовољне производима. То нас је охрабрило. Наставили смо да садимо паприку, али од следеће године више нисмо трговали на пијаци. Све што смо производили прерађивали смо у ајвар, најпре од печене и барене паприке, касније и од печене на роштиљу – каже мештанка Горјана.
Није на томе хтела да се заустави. Дошла је на идеју да приватни бизнис подигне на виши ниво и асортиман прошири киселим програмом – паприком у тегли, корнишонима, пастеризованом цвеклом, пинђуром, сомборком, салатом од патлиџана, ловачком салатом. Све од поврћа са свог добра у Горјанима. Паприку узгајану од семена као расад износила је у њиву, а на њено место под пластеником садила краставчиће. Успут је покренула и слатки програм, производећи слатка, џемове, сирупе од шљиве, малине, купине, кајсије, чак и крушке, кивија, шаргарепе. Све што је могло да се посади и роди, или убере у околини, гледала је да максимално искористи.

Следећи корак били су сокови са целим плодовима воћа. У службу породичног бизниса Драгана је ставила и шумску боровницу, зову, вишњу, јагоду, нерпскану домаћу јабуку. Прочуло се и за њене џемове са смањеним процентом шећера или флуктозом као заменом за бели шећер.

Думбеловићи слатку и слану зимницу праве на традиционалан начин. Њихова фабрика је заправо помоћна просторија са два шпорета „смедеревца“, судоперама, шерпама, пастеризатором, великим пресама за цеђење сокова. Улагања нису безначајна! Дуг је пут од орања њиве, која се узгред ђубри само стајњаком, до готовог производа. А ту су издаци за садњу, сировине, амбалажу, дрва, гориво… Породица је у послу ангажована од раног пролећа до средине новембра, само им је зима мртав период.

Илустрација: Све је почело са ајваром/ФОТО: ЈКП Бгд пијаце

 

Зарада на ајвару, каже Драгана, некада зна да буде симболична, али од њега је све почело. Купци су јој, осим људи из њеног краја, туристи које магистрални пут Ужице – Пожега наведе кроз Горјане.

– Направили смо брвнару за потребе изложбеног простора у којој ће, кад буде стављена у функцију, купци моћи да пробају цео наш асортиман. Ове године проширили смо воћњак новим садницама шљиве и крушке, а у плану нам је и нови засад кајсије. Ништа што произведемо од воћа и поврћа не дајемо у откуп. Све, осим онога што се изнесе на трпезу, иде у производњу – објашњава Драгана Думбеловић.
Драгана развила бизнис: Кад зафали купује воће

– Зимницу производим са својом децом, а помажу нам и моји родитељи. У дане већих послова имамо сезонске раднике које ангажујемо у берби или на љуштењу паприке. Шипурак, зову, шумску боровницу и јагоду беремо по околним брдима. Ако на нашем имању не роди довољно воћа, на пример кајсије, онда је купујемо на пијаци или од наших комшија, да би и они имали користи. Количине које произведемо нису велике, радимо онолико колико можемо да стигнемо, а да станемо иза квалитета и онога што пише на декларацији – домаће, природно, без конзерванса и адитива -наводи власница пољопривредног газдинства из Горјана.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dragana-dobila-otkaz-pa-na-smederevcu-razvila-opasan-biznis-sada-cela-porodica-radi/hddeqx3

ФОТО: Pixabay