Михољски сусрети села ове и године одржани у Самаилима

После Опланића и Жиче, част да буде домаћин Михољских сусрета села припала је МЗ Самаила. Хладно и кишовито време није омело учеснике да прикажу сву драж и наслеђе села које су представили. Манифестација „Михољски сусрети села“, која се организује под покровитељством Министарства за бригу о селу, 2024. године се одржава у чак 113 локалних самоуправа међу којима је и краљевачко село Самаила.

Уз спортске и фолклорне игре, гастрономске специјалитете и забавни програм за све генерације имају прилику да упознају традиционалну, занатску и културну баштину Србије већ четврту годину за редом од када се организују Михољски сусрети села. Манифестација посвећена обогаћивању друштвеног и спортског живота становника у селима и неговању традиционалног начина живота и културно-историјског наслеђа на сеоском подручју, на територији Краљева ове године одржана је у селу Самаила, у просторијама Основне школе „Петар Николић“.

Михољске сусрете села организује Град Краљево, уз подршку Министарства за бригу о селу, а домаћин је била Месна заједница Самаила која је угостила бројне учеснике, али и мештане и посетиоце из околних места. Мирослав Терзић, председник Скупштине Културно-просветног друштва Самаила, истакао је да се на манифестацију пријавило 15 села.

,, Велико је задоволство да и ове године будемо домаћини овакве манифестације на коју се пријавило 15 села, чије учеснике су дошли да подрже њихови суграђани и да, као гости, додатно увеличају манифестацију. Код неких смо били гости тако да нам узраћају посету. У такмичарском делу манифестације учествовују четири села, док се у ревијалном делу представило седам села. Надамо се да ћемо и наредних година наставити овако лепу традицију где се данас због лошег времена већина догађаја дешава у холу школе у којој стиче знање око 200 ђака“ поносно истиће саговорник.

Присутне је у име Града, поздравио помоћник градоначелника задужен за културне манифестације Милош Милишић који је отворајући „Михољске сурете села“,захвалио Министарству за бригу о селу које сваке године издваја неповратна средства за реализацију ове манифестације на територији целе Србије.

„Ове године, Министарство је Граду Краљеву доделило нешто више од 400.000 динара, док је Град учествовао у суфинансирању са више од 100.000 динара. То је сасвим довољно средстава да се уприличи једна оваква манифестација чији је циљ да се сачувају стари обичаји, игре и јела, да се сусретну људи из околних села, али и из других општина и градова, и на тај начин да сачувамо традицију без које ни ми не можемо да постојимо. Манифестација, из године у годину, расте и крупња тако да овог пута у Самаилима имамо као госте и културно-уметничка друштва из околних села, али и из околине Београда, што говори да, заправо, овакве манифестације су нама потребне због демонстрације онога што чини нашу прошлост, а без прошлости не можемо имати ни будућност.“

Најмлађи и најстарији чувари српске традиције су својим фолклорним вештинама представили своје обичаје, песму, игру. Веште домаћице и домаћини који су се, појединачно и групно, потрудили да припреме и послуже традиционалне српске гастрономске ђаконије, али и поред лоших временских услова организовано је и такмичење у спортским дисциплинама на отвореном.

,, Српска села имају чиме да се похвале, што се и види из приложеног. Лепо је што се овако окупљамо и дружимо, размењујемо искуства и рецепте, али и склапамо нова познанства и пријатељства. Ја се радо одазивам на све овакве манифестације и трудим се да моја кухиња буде што разноврснија састављена од старих јела. Није ми тешко, волим да будем са мојим народом, мада ми за једну овакву софру треба бар три дана припреме“– каже Загорка Радојевић из села Ратина код Краљева, носилац бројних признања на такмичењима.

На њеном, као и на осталим богатим и лепо украшеним штандовима учесници и посетиоци могли су да пробају најуукусније домаће погаче, проје, цицвару, зељаницу, питу од домаћих кора са сиром и месом, сармицу у виновом листу…Наравно да нису изостали традиционални чорбасти, а ни пасуљ мељанац, купус који се у земљаном лонцу крчкао цео дан, слаткиши попут ванилица, лење пите, салчиће све лепо и укусно.Удружење жена Евгенија из Јежевице је основано 2019. године и окупља више десетина жена из Јежевице, Виљуше, Рајца и Бањице, разнолике образовне и старосне структуре.

,, Неке од наших чланица су запослене, а неке се искључиво баве пољопривредном производњом. Иначе у нашем крају има доста приватних фирми, па наше чланице запошљавањем у тим фирмама допуњују кућни буџет. Наше удружење бави се различитим производњама од слатко слане прераде зимнице, од ручних радова плетенине прслука, чарапа, ту је вез, хеклање али смо и промотер сеоског туризма и овде смо представили само малу понуду онога што раде наше жене. Иначе овде смо у узвратној посети Културном центру Самаила са којима сарађујемо успешно јер су и они гости на нашим манифестацијама“каже Наташа Вујашевић.

Циљ манифестације која поприма све значајнији карактер је да се сачувају стари обичаји, игре и јела, да се сусретну људи из околних села, али и из других општина и градова, и на тај начин сачува традиција. Једну такву чувају и гости из Ваљева који су такође дошли да подрже своје нове сараднике.

,, Овде сам први пут на позив наших пријатеља из Културног центра Самаила. Ово је узвратна посета јер су они прошле године једним јако лепим програмом били гости на нашој овчарској изложби у Причевићу. Желимо да наставимо сарадњу, да подржавамо једни друге кроз овакве манифесртације и сачувамо лепу традицију у селима Србије. С обзиром да се и ми бавимо једним делом промотивним активностима на селу и пољопривреди заиста ми је задовољство што сам данас овде да приближим домаћинима али и гостима ваљевски крај“ каже Снежана Бирчанин, Агроразвој Ваљевске долине.

После званичног програма уследило је дружење које је потрајало до вечерњих сати, уз обећање учесника и гостију да своја дружења наставе и наредне године широм села наше лепе Србије.  Михољски сусрети села ове године организују се у 113 општина у Србији, од 1. јуна до 1. новембра. Сусрети ће ове године окупити 1.775 села, а биће укључено рекордних 250.000 учесника и посетилаца широм Србије. Подсећамо, подносиоци пријаве на овај јавни конкурс су биле јединице локалне самоуправе, које саме осмишљавају програме за становништво села са своје територије, а имају на располагању до 500 хиљада динара.

Шароликост обичаја се кроз манифестацију свакако осликава од чувеног сеоског вишебоја, традиционалних наступа фолклора, изворног певања, свирања гусала и тамбура, преко сликања и литерарних садржаја до занатских уметности , израде рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења. Ове године садржаји су употпуњени и кроз игре за пензионере, избор за најлепшу пастирицу, маскембали за децу, концерти, изложбе слика.

Соња Цветковић