Горан продао бели лук унапред и то по овој цени

Док Србија потребу за белим луком углавном подмирује из увоза, војвођански повртари све чешће бирају ову културу због високе исплативости.

У Кикинди је успешно завршено вађење домаће сорте која је, уз примену система “кап по кап”, остварила рекордне приносе и надпросечан квалитет.

Годишње се у Србији произведе око 3.700 тона белог лука, док се чак 70 % потреба домаћег тржишта подмирује из увоза, највише из Кине и Шпаније.

Најтраженија и најисплативија култура

Ипак, бела повртарска култура једна је од најтраженијих и најисплативијих, због чега се све више војвођанских пољопривредника одлучује за њену сетву.

У Кикинди је недавно завршено вађење семенског белог лука.

– Квалитетан је и крупан. Није ситан. Оваквог лука још нисам видела. Од када радим, а имам 75 година, ово још нисам видела – каже Зора Петров, надничарка из Кикинде.

Регион северног Баната одувек је био познат по производњи белог лука. Сада већ давних седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, села попут Врбице и Црне Баре живела су од ове производње.

Можда захваљујући овим ентузијастима, бели лук поново буде на стазама старе славе.

 

Илустрација: Домаћи бели лук је цењен код потрошача, а узгој ове повртарске културе се изузетно исплати

Кикинђанин Горан Лазић јесенас је бели лук засејао на нешто више од пола хектара.

Уз систем “кап по кап” и генетику домаће сорте “босут”, коју годинама умножава, остварио је вансеријски квалитет и рекордан принос.

Сав род већ је продат на зелено купцима широм региона, а цена од 700 динара по килограму оправдава уложени труд.

– Квалитет је надпросечан, иако је пролеће било без кише. Квалитет је такорећи фантастичан, не може бити бољи. Тајна је у добром семену, у доброј генетици, када посадите крупну главицу, да добијете крупан лук, али је исто важно знати са биљком – рекао је Горан Лазић.

Недостак прерађивачких капацитета

Бели лук успева на различитим типовима земљишта и релативно је отпоран на болести. Ипак, иако је домаћи сортимент више него добар, стручњаци упозоравају да даљи развој ове производње кочи недостатак прерађивачких капацитета.

– То што се произведе белог лука у Србији, то се свеже и конзумира, врло мале су количине које доспевају у прераду. То је можда и најограничавајући фактор што се тиче ширења ове биљне врсте – рекао је Роберт Немеш из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.Произвођачи су доказали да квалитетом могу да парирају светском тржишту, али за прави корак напред – домаћи лук мора пронаћи пут од њиве до домаћих прерађивачких погона.

Извор: https://www.ekapija.com/news/5610236/kikindski-beli-luk-opet-na-ceni-povrtari-unapred-prodali-sav-rod