Гајде су неправедно скрајнут инструмент

August 20, 2023

Гајде су неправедно скрајнут инструмент

У СЕЛУ Преконога, у сврљишком крају, породица Јовановић деценијама ствара музичку чаролију. Умећу свирања на гајдама браћу Јована (22) и Александра (20) научио је прадеда Никола. Свирао је овај инструмент пуних 78 година, а он сам, таленат и “занат” је као осмогодишњак наследио од оца Петронија. А, пред крај свог живота, Никола је ту љубав усадио праунуцима.

– Прадеда је био познати гајдаш у сврљишком крају. Наступао је у Србији и у иностранству. Свуда где се такмичио освајао је награде. Док ме је учио да свирам, чинило ми се као да ходам по мосту према нашим коренима. Отац је свирао фрулу, али и брату и мени гајде су биле драже, тај тренутак кад мешина пусти магију – прича нам Јован.

Сећа се и првог сусрета с овим инструментом. Плакао је кад чује гајде, јер се плашио њиховог звука:

– Никола је често свирао у дворишту и помогао ми да се ослободим тог страха. Прво сам свирао гајденицу, а кад сам стасао и сврљишке трогласне гајде.

Свирање на инструменту који се састоји од гајденицe, пртка, мешине и дуваљке од памтивека се у сврљишком крају сматрало “мушким послом”.

– Гајде су део неше породице. Кад пустимо козе ми их свирамо – каже Јован. – Волимо изворне песме нашег краја, а највише коло “Сврљишка руменка”. Радо свирам “У ливади под јасеном”, “Једва чекам да недеља дође”, “Чобан тера овчице”…

Бања Врујци је са смештајем једна од повољнијих – бројни садржаји и третмани за побољшање здравља

Заједнички наступи браће Јована и Александра доносе освежење на домаћим и међународним фестивалима. Недавно су освојили посетиоце Михољских сусрета у Сврљигу, манифестације коју организује Министарство за бригу о селу.

Понекад недостаје даха…

СВИРАЊЕ гајди је напорно, али нама је то у генима. Потребни су добра кондиција и капацитет плућа. Понекад једва имам довољно даха да завршим песму – каже Јован, који је своју прву златну медаљу освојио у Књажевцу, а са фолклором је стигао до многих европских градова.

– Свирање гајди је наш начин да се дубље повежемо с оним што смо некад били – Јован нежно рукама држи гајде. – Тако чувамо наш идентитет.

Оба брата вредно раде на имању. Исту страст улажу у рад на њиви као и у свирање.

– Нисмо ожењени, живимо са родитељима. Девојке воле музичаре, али гајдаши нису баш на цени. Гајде су неправедно скрајнут инструмент.

Гајде које је Јованов и Александров прадеда правио, потпуно ручно, налазе се и у Шведској, Ирској, Аустралији, Норвешкој, а један примерак поклонио је својевремено престолонаследнику Александру Карађорђевићу. И ово умеће пренео је на праунуке.

– Учио нас је да гајде које су руком рађене имају најлепши звук. Говорио нам је да су машинске можда модерније и лепше, али његове су боље. Гајде се праве од јагњеће или јареће коже, а дрвени део је од шљиве – прича Јован. – Шљива даје најлепши звук. И брат и ја више волимо гајде од јагњеће коже зато што је мекша. Важно је да инструмент буде на сувом и топлом, као и да се лети повремено проветрава. За израду овог инструмента неопходно је искуство и знање.

Д. Матовић