Вредан студент, још вреднији домаћин

Двадесетједногодишњи Никола Машић успешно балансира између студентских обавеза на Пољопривредном факултету у Новом Саду и одржавања пољопривредног газдинства у родном Богатићу, где се бави ратарством и сточарством. Као један од најмлађих пољопривредника у општини, заједно са породицом обрађује око 40 хектара земље, где претежно узгаја кукуруз, пшеницу, сунцокрет и детелину. Што се тиче сточарства, на газдинству Машића тренутно је око 60 грла стоке, међу којима су бикови, млечне краве, приплодне јунице и телад, које сматрају најлепшим делом сточног фонда.

– Број грла се мења у зависности од количине хране коју имамо. Ове године смо, упркос суши, остварили задовољавајуће приносе, захваљујући правовременој сетви и примени агротехничких мера, истиче Никола. – Говеда хранимо концентрованом храном, сунцокретом, сојом, кукурузом, док од кабасте хране једу силажу и сенажу, а у пролеће раж. У последње време смо из силаже избацили кукуруз и уместо њега користимо сточни сирак, који је јефтинији и може се сејати након јечма, чиме смањујемо трошкове хране. Бикове продајемо када достигну тежину од 550 до 600 килограма, а заступљене расе су сименталац, фризијски холштајн и белгијско плаво у комбинацији са сименталцем. Тренутно имамо десет крава и десет јуница које очекујемо да ће се отелити до краја године. На почетку лактације добијамо од 20 па до 40 литара млека, што је с обзиром на тренутну цену млека исплативо, каже Никола, додајући да, иако је прошле године цена била виша, тренутно су исплате редовне, што омогућава стабилност.

Илустрација: Машићи се баве ратарством и сточарством

Машићи су ранијих година гајили и до 350 свиња, али су се због потребе за константним улагањима и ниских откупних цена свињског меса, као и због проблема с афричком кугом свиња, одлучили да се не враћају тој производњи.

– Иако је прасе тренутно јефтиније, набавка квалитетног телета од 160–170 килограма кошта између 900 и 950 евра, али касније је све другачије, објашњава Никола.

Газдинство Машића користи субвенције Министарства пољопривреде у износу од 20 до 22 хиљаде динара по грлу товног говечета, док субвенција по крави износи између 30 и 35 хиљада динара.

– Субвенције су нам веома корисне јер их улажемо у механизацију или набавку нове стоке, а свака помоћ државе нам олакшава рад, додаје Никола.

Ове године Машићи су пшеницу засејали на 15 хектара, док кукуруз заузима мању површину, а сунцокрет пет хектара, што им омогућава довољну количину хране за стоку. – Све потребне културе производимо сами, а поседујемо комплетну механизацију. Недавно смо купили нови трактор, комбајн и прикључну опрему, јер сматрамо да није исплативо да се бавимо овом производњом ако бисмо плаћали механизацију, каже Никола.

Никола има велике планове за будућност, али му је тренутно приоритет да заврши факултет и запосли се у струци. – Уколико бих радио од понедељка до петка и имао солидну плату, задржао бих ратарство, док бих се од сточарства повукао, искрено признаје Никола, истичући да су послови у сточарству исцрпљујући, јер захтевају целодневну посвећеност и бригу о животињама, што му не оставља времена за одмор или путовања.

Илустрација: Субвенције користе за набавку стоке и механизације

Највећа подршка у свим плановима Николи су родитељи Немања и Биљана, бака, сестре Милица и Марија, као и брат Ђорђе. Родитељи су изузетно поносни на Николу, јер је одличан студент и права десна рука на газдинству, док је његов брат заљубљеник у аутомобиле и није заинтересован за пољопривредне послове. Сестре Милица и Марија, које су још увек ученице, помажу мајци у пословима прилагођеним њиховом узрасту.

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/6724a4e2110376885d1f3c2a/Sa-fakulteta-na-njivu

ФОТО: Из архиве Агробизнис магазина