Већину ових израза никада нисте чули а у Војводини су опште познати!
Када се покадкад нађете дигод у каквом мањем војвођанском селу, често видићете света како изиђе на шор да дивани на клупици предкућом или под каквом липом, која пред авлијом прави лад већ пола века. Љубазно ће вам се осмехнути, вероватно и упитати: “Је л’, а чији с’ ти” и “Дис’ пош’о” да ти на време јаве је ли “коткуће” тај кога тражиш. Ако им се баш и не свиди кад чују код кога сте намерили, чућете како мрмљају себи у браду “е, наш’о си цркву диш се Богу молити”. А пошто, фала Богу, млого волу да диване упитаће вас можда и још штошта. Како бисте знали о чему тачно говоре, представљамо вам мали војвођански приручник за тумачење речи и израза.
1. Кад се будете ачили, односно завитлавали неколико пута чућете “та ид’ у очин”, али немојте се љутити и дословно схватити да треба да идете доврага, јербо је то само шала.
2. Он је Србијанац – није из Војводине – Гегула.
3. Шлајбок, шлајфик, буђелар – новчаник.
4. Завијаче или пофезне никако не мешајте са прженицама, јер је то хлеб умочен у јаја па пржен, а прженице су препечен стари хлеб на плотни, нешто попут тоста.
5. Баканџа – тврда ципела, цокула.
6. Кибицфенстер – истурен прозор, тако да се са три стране може посматрати шор, али и под њим боље кибицовати и унтерхалтовати, одн. удварати се, или што би данас млади популарно рекли “мувати се”.
7. Под кибиц често дође и неки ђилкош – кавгаџија, дангуба, нерадник, ветропир… Ту је и абаја – лепо развијен младић који се насилнички понаша.
8. Купи пинкле па иди ‘ди ти боље – казаће муж жени или жена мужу кад се сваде.
9. Дедер дојти ми те лотре – Хајде, дохвати ми те мердевине.
10. Андрак – ђаво.
11. Фиранге – завесе.
12. Не лаје кера ради села, него себе ради – каже се за онога ко воли да скреће пажњу на себе.
13. Терај кера, лутко моја бела, терај кера кад си започела – каже се мустрици односно фрајли кад млого тврди пазар.
14. Ладла – фиока. Чекмеже – фиока у столу.
15. Да простите курисање: безобразно ашиковање, “набацивање”.
16. Ждроњцати – чантрати илити звоцати.
17. Аша-ша – иха-хај, подоста.
18. Ти би канда јео печени’ енгача – каже се детету које млого извољева при јелу.
19. Бири-бири-бирке – узвик за дозивање гусака.
20. Буда – мали дућан, киоск.
21. Догузна сукња – тесна сукња.
22. Дреждити – дуго чекати.
23. Дртина – офуцана стара особа.
24. Дунда – дебељко.
25. Ђувече – посуда за печење у рерни.
26. Башчица – цвећњак испред куће у дворишту.
27. Геџав – мали, ситан, никакав.
28. Голошијан – петао без перја на врату.
29. Градити – псовати или лајати (“Градио ми матер па сам га ошин’о”, “не лај, у материну”).
30. Гумарабика – лепило.
31. Иберцигер – лак пролећни капут.
32. Искекетити се – добити ишијас
33. Калабастер – да ‘простите, велики мушки полни орган.
34. Наткасна – мали ормарић, ноћни ормарић
35. Керебечити се – правити се важан.
36. Котобања – чардак.
37. Курцобрија – младић од 15-16 година, неозбиљан.
38. Лиз-гуз! – наздравље, шаљиви узвик оном ко је кин’о.
39. Лондрати, ландрати – скитати.
40. Манила – неупредени кудељин канап, конопац.
41. Је*ему ћоле панталоне – узречица кад неки посао пропадне, нешто не буде завршено како ваља, пође како не треба.
42. Мртво пувало – неодлучан, неактиван човек.
43. Мишпрдифарба – неодређене боје.
44. Мунтати – варати.
45. Набаждарен – који може много да попије.
46. Нацифрати се – скоцкати се, средити се.
47. Нахерити се – искривити се у леђи’.
48. Опаклија – дужи крзнени огртач најчешће од овчетине. Сличан је и пршњак.
49. Оправити се – лепо се обући.
50. Ошајдарити – ошинути, ударити.
51. Загребати – побећи, отрчати.
52. Фруштуковати – доручковати.
53. Туда! – узвик беж’мо!
54. Завукати – завитлати или ухватити залет.
55. Парта – умрлица.
56. Сарага – мршава особа.
57. Тандара – мандара – набрзака нешто обавити, отаљати.
58. Цвикла – део тканине кројен укосо.
59. Шпацир – шетња.
60. Шпицлов – препреденко.
61. Шуфнудла – пециво у облику ваљушака.
62. Насуво – тесто с кромпиром, може и са купусом…
И резанци с маком!
63. Кућа на лакат – кућа која се протеже на 2 улице или се протеже на кривину – главни део куће је “нуз” улицу, а продужетак куће је у дворишту.
64. Шлус – крај.
English