Будућност пчела: Научна иновација за очување опрашивача

За само један дан једна пчела опраши више од хиљаду цветова. Од опрашивача зависи сваки трећи залогај хране коју поједемо, па се често каже да су пчеле најважнија бића на планети. Међутим, савремена пољопривреда и употреба хемикалија значајно смањују њихов број широм света.

Чувајући пчеле од неуролошких оштећења изазваних пољопривредним хемикалијама, научници у Колумбији тврде да су развили нови додатак исхрани који штити мозак ових инсеката од пестицида. Пчеле, као опрашивачи, кључне су за очување природних екосистема и производњу хране. Додатак на биљној бази, развијен на Универзитету Росарио у Боготи, у сарадњи са Одсеком за неуронауку Универзитета у Аризони, омогућава пчелама да се изборе са неуротоксинима који се често користе у пољопривреди, избегавајући оштећења њиховог моторног система и памћења.

Ова иновација представља нутритивно решење проблема са којима се пчеле суочавају када су изложене пестицидима, подстичући их да саме развију заштиту. Научници су током иницијалног развоја додатка хранили пчеле једну по једну и затварали их у мале лабораторијске кавезе. Сада најављују наставак истраживања с циљем повећања ефикасности ове методе у борби за опстанак пчела.

Пчеле су много више од произвођача меда – оне су кичма наше прехрамбене индустрије. Без њиховог рада, целокупан систем производње хране био би угрожен. Истраживања показују да чак 75% светских усева зависи од опрашивача попут пчела. Њихов допринос не може се надокнадити модерним технологијама, па је заштита пчела кључна за одрживу будућност пољопривреде.

Међутим, глобални пад популације пчела алармантан је већ деценијама. Највећи непријатељи ових важних инсеката су пестициди, болести, паразити и климатске промене. Иако се бројне иницијативе широм света баве заштитом пчела, прави напредак долази од комбинације научних решења и свести о потреби очувања природних ресурса.

Један од кључних корака ка заштити пчела је развој органске пољопривреде, која смањује потребу за употребом хемикалија. Поред тога, све више фармера почиње да примењује технике интегрисане заштите биља, која омогућавају контролу штеточина уз минималну употребу пестицида.

Још један иновативан приступ је „пчелиња фармација“. Научници широм света, попут истраживача из Колумбије и Аризоне, раде на развоју специјалних суплемената који не само да штите пчеле од неуротоксина, већ и јачају њихов имунолошки систем. Ово би могло бити од пресудне важности у годинама које долазе, када ће климатске промене и пољопривредна пракса додатно повећати изазове за пчеле.

Такође, урбане средине постају све важније за опстанак пчела. Градске баште, паркови и зелени кровови могу постати уточишта за пчеле, а многи градови већ покрећу програме постављања кошница у урбаним областима. Ово омогућава људима да учествују у очувању пчела, чак и у урбаним условима, и тако доприносе опстанку ових вредних опрашивача.

Дугорочно гледано, само одрживи приступи који укључују заштиту природе, научна истраживања и едукацију јавности могу гарантовати да пчеле и даље буду незамењиви чувари наше будућности.

Извор: РТС