Будућност пољопривреде: нови модели и иновације

У Пожеги је 17. јануара 2025. године одржана Зимска школа за пољопривреднике, а једно од најзначајнијих предавања одржао је доц. др Бојан Војнов са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Он је говорио о преласку са Зелене револуције на одрживу и органску пољопривреду – теми која ће у великој мери одредити будућност аграра у Србији.

Зелена револуција, коју је покренуо Норман Борлоуг 1950-их година, омогућила је снажан раст производње хране, али је оставила тешке последице по животну средину. Синтетичка ђубрива, пестициди и генетски унапређене сорте повећале су приносе, али су довеле и до деградације земљишта и смањења биодиверзитета.

Данас се концепт пољопривреде драстично мења – Пољопривреда 4.0 и 5.0, дигитализација и вештачка интелигенција постају неизоставни алати модерног аграра, али се истовремено јавља све већа потреба за еколошки одрживим методама производње.

Органска пољопривреда у Србији: потенцијал и препреке

Иако интересовање за органску пољопривреду расте, она у Србији и даље заузима свега 0,5% обрадивих површина – далеко испод европског просека. Како би се овај сектор унапредио, неопходно је превазићи бројне изазове:

• Недовољна повезаност произвођача, науке и тржишта
• Комплексни и скупи процеси сертификације
• Ограничене могућности пласмана у велике трговинске ланце
• Недостатак еколошких подстицаја који препознају органску производњу као важан фактор одрживог развоја

Ипак, како је истакао др Војнов, будућност лежи у територијалној умрежености – сарадњи факултета, истраживачких института, произвођача и локалних самоуправа.

Будућност пољопривреде: нови модели и иновације

Др Војнов је представио низ иновативних решења која могу унапредити одрживост пољопривреде у Србији:

• Агроекологија – спој традиционалних и модерних техника за повећање продуктивности уз очување природних ресурса
• Климатски паметна пољопривреда – прилагођавање производње климатским променама
• Прецизна пољопривреда – употреба дронова, сензора и софтвера за оптимизацију производње
• Агрошумарство – интеграција пољопривредних и шумарских система ради већих приноса и очувања екосистема

Нови трендови и шансе за српске пољопривреднике

Француска је 2018. године увела концепт „Zero Pesticide Residue“, који подразумева строге контроле употребе пестицида. Овај модел могао би послужити и Србији као пример за повећање конкурентности на тржишту.

Такође, све више се говори о концепту „Smart Villages“ – селима као центрима одрживе производње и иновација. Коришћењем технологије и локалних ресурса, могуће је створити одрживе моделе развоја који би привукли младе људе да остану или се врате на село.

Кључни изазови за будућност

Како би органска пољопривреда у Србији постала конкурентна, неопходно је решити три кључна проблема:

• Финансијска одрживост – Државни подстицаји и субвенције морају бити континуирани и усмерени ка олакшавању преласка на органску производњу. Градови попут Новог Сада и Зрењанина већ дају додатне подстицаје локалним органским произвођачима.
• Логистика и транспорт – Неадекватна инфраструктура повећава цену органских производа и смањује њихову доступност.
• Интересовање младих – Потребни су програми који спајају образовање, иновације и економске подстицаје како би млади видели перспективу у пољопривреди.

Закључак: Србија пред избором

Како је закључио др Војнов, одржива пољопривреда није само алтернатива – она је неминовност. Србија има потенцијал да развије јак органски сектор, али је неопходно стратешко планирање, подршка институција и повезивање произвођача са науком и тржиштем.

„Свако село има своју причу – испричајмо је и изградимо будућност засновану на знању, одрживости и иновацијама.“ – поручио је др Војнов.