Бела Вода село клесара и културе

Село Бела Вода надомак Крушевца чувено је, а и чудно, прецизније необично. Чувено је због свог тако посебног камена-пешчара у више од 25 валера беле, жуте и црвене боје, а који се копа у стотинама плитких мајдана у шумама око села. Чувено је и по својим мајсторима-клесарима који и данас раде на начин како су њихови преци још у средњем веку. Зато је клесарски занат у Белој Води 2012. уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Розете од беловодског пешчара, исклесане вештим рукама мајстора главно су обележје Моравске школе, стила у српској средњовековној архитектури и красе многе цркве и манастире, од Лазарице до Раванице, Манасије, Каленића и Љубостиње.

Илустрација: У селу постоји и Музеј клесарства

Од истог камена сазидана су и нека од најпознатијих здања у Београду: црква Светог Марка, зграда Поште, Хипотекарна банка (данас Народни музеј), Француски културни центар, у Другом светском рату срушен Мост краља Александра преко Саве. Славу и беловодског пешчара и мајстора који га клешу, чува скромни Музеј клесарства смештен у згради Народног дома, подигнутог још 1930. у центру села новцем задругара Набављачко-потрошачке задруге у Белој Води. Кажу да је био и остао један од најлепших задружних домова у Србији.

А чудно је село Бела Вода, односно – како рекосмо – необично међу осталим селима у нашој земљи по броју културних манифестација. Неке трају деценијама, а нове не престају да ничу. Најчувенија и најдуговечнија је књижевна, „Беловодска розета“, али ту су и поетско-музичка „Моравски цароставник“, затим „Тројички сабор – традицијом против заборава“, „Јесеновања Поморавља, Левча и Темнића“ посвећен вину и винограду, затим две колоније – вајарска, „Беловодски пешчар“ и мозаичарска, „Младен Србиновић“, а да не заборавимо и надметање за Богојављенски крст на дивљим водама Мораве. Бела Вода иначе има тек нешто више од хиљаду становника у око 350 кућа.

Илустрација: У селу се одржавају бројне културне манифестације

Један међу њима је и Велибор Лазаревић, доктор филолошких наука и спиритус мовенс већине набројаних манифестација. Родом из Беле Воде, после година и година проведених и у Београду и у другим великим градовима, радећи послове од новинарства до академске наставе, вратио се својим изворима, породичним и онима бројнима лековите воде који су своје место нашле и у имену села. Са њим су среле и о води и камену разговарале Мирјана Никић и Елизабетиа Арсеновић.

Извор: https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5213911/bela-voda—selo-voda-kamena-klesara-i-kulture.html

ФОТО: Facebook/ ТОС Крушевац