Чварци од сиротињске хране до делукс посластице

Чварке је некада у изобиљу имала свака сеоска кућа. У граду су се куповали на пијаци, често у фишеку од новина. Данас се најчешће пазаре у маркетима. У малим пластичним кутијама, на којима је цена у рангу – са пршутом.Како је чварак прешао пут од “нус до делукс” производа, размишља, пише и говори Зорица Синадиновић, привредни новинар и од малих ногу учесница бројних свињокоља у околини Зрењанина.

Како је чварак прешао пут од “нус до делукс” производа, размишља, пише и говори Зорица Синадиновић, привредни новинар и од малих ногу учесница бројних свињокоља у околини Зрењанина.
“Помагали смо једни другима и увек се после свињокоља паковало нешто комшијама да понесу. Да ли месо, да ли кобасица, али чварци увек. Чварци су се сматрали сиротињском храном. И просто је било некако срамота рећи да једете чварке”, прича Зорица Синадиновић.

“Историјат чварака је такав да он је био неки нус производ који је отпадао од свиње. Својевремено, нарочито у Црној Гори, они су то бацали и узимали маст, нико то није јео док се нису сетили да посоле”, каже Славен Батоћанин, произвођач дуван чварака из Ваљева.

Сољење, пржење и пресовање чварака данас су преузели технолози и индустрија. Производ који мирише на детињство и на време када се ништа није бацало, добио је и на цени и на тражњи. Нутриционисти су му додатно дали крила. Маст је поново постала здрава, а чварак темељ хроно исхране.

“Сада смо дошли у ситуацију да су чварци луксуз. Да их људи носе када иду у иностранство за поклон. Једноставно, некако је дошло време да та сиротиња некадашња не може да приушти себи чварке које је некада делила, што се каже, шаком и капом”, каже Зорица Синадиновић.

 

Илустрација: Сољење, пржење и пресовање чварака данас су преузели технолози и индустрија

 

Дуван чварци од целе свиње

Ни чварци нису што су некад били. Данас се користи само сировина најбољег квалитета. То важи и за дуван и за шодер чварке.

Грегор Губеринић, власник компаније “Библи”, каже да од сланине добију 14 одсто чварака као готовог производа, а уједно од 60 до 62 одсто свињске масти.

“Прави дуван чварак се прави од целе скоро свиње. Они добри се праве од целе крмаче, излизаних свиња другачије речено”, каже Славен Батоћанин

То што се чварци спремају ручно, дуго и што из казана не смеју ни секунд пре или после прописаног времена, није разлог за високу цену.

“Последњих неколико деценија селекција у тову свиња и у генетици иде на што више меса. Не само у Србији него и у Европи. Тако да смо после одређеног периода као потрошачи добили животиње које имају велики проценат меса, мишићног ткива, а мали проценат сланине од које се добијају чварци”, каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.
У казане за чварке сланина стиже из Холандије и Шпаније

“До поремећаја на тржишту, што се тиче цене сланине, дошло је почетком 2019. године појавом афричке куге свиња у Кини. Кина је најмногољуднија земља и највећи потрошач свињског меса и они су почели да купују од западне Европе, где се и ми снабдевамо, и тада је дошло до драстичног скока цена”, каже Грегор Губеринић.

У српске казане за чварке сланина долази углавном из Шпаније и Холандије. Поскупела је 150 одсто у односу на период од пре три године.

Од осамдесетих година до данас фонд свиња смањио се за више од 40 одсто. Није ни чудо да је месна идустрија великим делом зависна од увоза. Велика штета у земљи која своју државност великим делом дугује трговини и новцу зарађеном на извозу свиња. У време Милоша Обреновића, свиње из Србије извозиле су се у готово све делеве тадашње Европе.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5239810/od-sirotinjske-hrane-do-deluks-poslastice–zasto-su-cvarci-tako-skupi-.html