Чак 154 судије оцењивале ракије у Бриселу, стигло 18 награда

У Србији има око 1.100 дестилерија, а неке од њих у светском су врху у производњи ракије. За пет година вредност извоза овог алкохолног пића више је него удвостручен и 2023. године достигао је 13,3 милиона евра, док смо, рецимо, 2019. године, извозили ракије од воћа у вредности од 5,6 милиона евра, показују подаци Привредне коморе Србије.

Како се наводи у саопштењу, ПКС у сарадњи са Савезом произвођача ракије Србије организовала је учешће 22 дестилерије на том међународном такмичењу, које се већ 30 година одржава у различитим државама света како би се пажња пословне заједнице и потрошача усмерила на мање позната јака алкохолна пића.

Ракије из Србије, у оцењивању у којем су 154 интернационалне судије из 38 земаља вредновале 2.754 узорка алкохолних пића из 62 земље, освојиле су укупно 18 медаља, од тога два велика злата, шест златних и десет сребрних признања. Велике златне медаље освојили су Дестилерија „Зарић” за ракију од шљиве „Краљица 14” и „Подрум Певац” за ракију од шљиве „Златни певац”, а златне медаље Дестилерија „ББ Клековача” за ракију од шљиве „Бела Дринска”, Дестилерија „Ток” за шљивовицу „Алба”, „Хуберт 1984” за виљамовку, „Мали подрум Вукојичић” за шљивовицу стару шест година „Дража”, Дестилерија „Горда” за кајсијевачу и Дестилерија „Потпис” за ракију од шљиве стару пет година.

Представници Савеза произвођача ракије Србије др Иван Урошевић и Милан Зарић учествовали су и у програмском делу такмичења у Кини, на мастеркласу, како би светској стручној јавности презентовали традицију, специфичност и врхунски квалитет ракија из Србије.

Осим ових запажених резултата у Кини, исто се догодило и на великом Међународном такмичењу вина и алкохолних пића одржаном летос у Лондону.

Стручњаци објашњавају да је ово једно од најзначајнијих светских надметања за оцену квалитета, а ракије из Србије освојиле су 16 награда, од којих пет златних, осам сребрних и три бронзане. Уз једну шљивовицу познате дестилерије злато су такође добила и два произвођача ракије од дуње и кајсије реномираних произвођача.

– Оваквим наградама, домаћа воћна ракија показује да све више осваја место на светској сцени јаких алкохолних пића, а томе у прилог иде и растући тренд извоза ракија – истиче се.

Говорећи о стању на домаћем тржишту, др Бранко Поповић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку, недавно је за наш лист рекао да сматра како ће недавно формиран Фонд за подршку малим произвођачима ракије у Крагујевцу допринети унапређење тржишта у стављању већих количина ракије у легалне токове. Нагласио је да би Шумадија, као један од водећих шљиварских рејона Србије, у којој је прво покренута ова иницијатива, могла да послужи као изузетан пример и другим нашим шљиварским реонима. Очекује и да би ова иницијатива могла да подстакне и неке мање произвођаче воћа и ракије да покрену поступак уписа на листу регистрованих пољопривредних газдинстава, и да на тај начин омогуће легалну и сигурну продају својих вишкова.

Извор: ПОЛИТИКА