Image Alt

Салаш Ковач 1920 – спој модерног и традиције

Салаш Ковач 1920 – спој модерног и традиције

Домаћа јела у светском стилу
Пре око две и по године писали смо у нашем недељнику о перспективном, младом кувару Оскару Ковачу, који је своје драгоцено кулинарско знање годинама стицао, између осталог, у престижним Мицхелин ресторанима. Он је тада рекао да му је жеља да се врати у родну Суботицу, где би желео да подигне летвицу у кулинарству и гостопримству и покаже своје умеће љубитељима укусних залогаја у свом ресторану. Истовремено, у том периоду његова породица – отац Дејан, мајка Наташа, старији брат Оливер и наравно наш саговорник – тражили су стару сеоску кућу искључиво за приватне потребе. Међутим, када су закорачили у двориште некадашње основне школе у ​​Малој Босни, схватили су да ту лепоту морају да поделе са другима, и у трену се појавила идеја да отворе породични ресторан у тој идили усред родила се магична „недођија“. Салаш је купљен почетком априла 2021. године, а ресторан Салаш Ковач 1920 отворен је 16. августа ове године.

Породични бизнис

Крајем 2021. године Оскар је добио прилику да поново оде на Паг, што је са задовољством прихватио, те је током 2022. године радио као замјеник главног кухара у ресторану Бошкинац. После тог искуства осетио је да се на неки начин изградио и да је спреман да покуша да ради самостално.

Фото: Салаш Ковач, facebook

»Када смо куповали фарму, нисмо мислили да ћемо је тако брзо припремити за жељену намену, већ да ће то бити за пет до десет година. Али сада, две године су прошле, жудео сам за домом и увек сам говорио да где год да одем, желим да се вратим у Суботицу коју волим и где желим да градим своју каријеру кувара, да развијамо неке наше приче, “, каже нам Оскар.

Пошто нису регистровани као правно лице – ресторан, већ као пољопривредно газдинство (сеоски туризам), не раде сваки дан, већ по договору, а у посао је укључена цела породица.

»Оливер је задужен за салу, односно домаћин је нашим гостима, у чему му помаже отац, који ми по потреби помаже и у кухињи. Мајка ми помаже да спремам јела, а уз мене је увек и тетин брат Марко Кујунџић, који је такође кувар. „Унајмљујемо конобаре да служе“, каже он.

Понуда од Ковача

Ковачеви кроз свој мени желе да представе шта има наша Бачка, па купују намирнице у кругу од 20 км.

„Не идемо даље, нема потребе, имамо довољно наше веома добре и квалитетне хране коју желимо да покажемо гостима. Од рибара купујемо свежу рибу са Тисе или Сомбора. Разне врсте крављег сира за нас прави Маркова мајка, моја тетка Александра из Бикова, где имају своје краве. Козји сир и сланину од мангулице купујемо са имања у Малим пијацама, говедину овде са села, мангулицу са фарме у Шупљаку, а што се тиче сухомеснатих производа, имамо своју домаћу кобасицу и шунку. Дакле, све ове намирнице имају своје порекло. Храна ми купујемо два-три дана пре припреме и кувамо шта добијемо. Желимо да све буде што свеже. Исти је случај и са воћем и поврћем, користимо само сезонско и свеже, ништа не замрзавамо. Мењамо јеловнике на месечном или двомесечном нивоу. Што се тиче вина и пића које нудимо, исто је као и са храном. Нудимо најбоље из околине, домаћу ракију суботичког произвођача, вина мале породичне винарије у Краљевом Бригу и природна вина хајдуковачке винарије која се иначе продају у 30 земаља у свим најбољим Мишелиновим ресторанима“, каже Оскар. .

Фото: Салаш Ковач, facebook

Тренутно нуде вечеру “vine & dine” где служе пет јела (пет јела на менију за једну особу).

„Једним јелом нисмо могли да покажемо шта имамо, и зато их има пет – пре њих тзв. поздрав (чашица ракије и ‘добродошлица из кухиње’ у виду слане закуске), затим хладно предјело, топло предјело, још једно топло предјело, главно јело и посластица. Кувам мало другачијим техникама које сам научио у Мишелин ресторанима и желим да их применим на домаћу храну. Рецимо, наша тарана на модеран начин – кувам лук, паприку и кромпир, од којих правим крему од које стављам у сифон и од тога правим еспуму. Затим скувам овна и мало пропржим на масноћи и белом луку, а затим осушим кобасицу на уљу за кобасице. Тако је укус очуван, али је технички и естетски другачије припремљен. Наравно, знам и да спремам наша традиционална јела, а са нашим мајкама се саветујем о неким старим рецептима и начинима припреме. На крају, све ће то бити нека наша стара јела припремљена на савременији, напреднији начин, а мислим да смо тренутно једини у граду за то. Веома је важно да све то лепо изгледа, јер се каже да прво ‘једемо очима’, па мирис, па на крају укус, али све компоненте морају да се слажу и да буду врхунске да би имали квалитетније искуство. Свако јело мора да има значење, баланс укуса, као и своју причу, односно објашњење зашто је на тањиру“, истиче Оскар Ковач.

Вечера “vine & dine” је за мањи број гостију, а Салаш Ковач 1920 има и понуду за групе од 10 до 50 особа (разне прославе, састанци и сл.) где можете бирати између шведског стола и менија. од три до пет јело. Може било који дан и у било које време, само је потребно заказати термин, а све потребне информације можете пронаћи на Инстаграм и Фејсбук страници Салаш Ковач 1920. Што се тиче музике, ако желе, може се договорити а заказују сами гости.

Школска зграда – историја и садашњост

Зграда у којој се сада налази ресторан некада је била школа за ученике од 1. до 4. разреда. Изграђена је 1920. године и радила је до 1971. године.

»Крајем 70-их купио га је Иван Бачлија из Суботице, који је овде живео, уредио и изградио много тога, попут гвоздених улазних врата у ресторан, која и данас носе 1983. годину. наследио га је његов син Јосип, од кога смо ми га тада купили. Данас у непосредној близини више нема салаша, али је некада овде било преко 300 становника, а у школи је било стотинак деце. Зато смо узели ову фарму, како бисмо оживели овај крај“, каже Оскар.

Фото: Салаш Ковач, facebook

Некадашња учионица је сада сала за госте (њих до 50). Постоји и мања просторија (у којој је живео учитељ) у којој се налази тзв бањска пећ.

»Ову просторију замишљамо као бар где би се попило пиће добродошлице пре одласка у хол. Поред ње је још једна двокреветна соба и купатило које планирамо да користимо као смештај за госте који желе да овде продуже боравак. Ту је и вински подрум. У суштини, желели смо да све што смо нашли остане као што јесте, уз минимална прилагођавања и поправке. На пример, плафон у сали је из 1920. године, крива је, грбава, али смо желели да задржимо тај дух старе школе. Оно што смо додали је нова кухиња, прилагођена мојим стандардима, ау наставку ћемо додати још једну просторију као оставу.«

У дворишту се налази и кућа у којој је некада живео домар, данас служи за чување разних ствари, а има и двориште (метар и по) где је, како додаје Оскар, у плану да се изгради неколико сеоских кућа. стилски бунгалови у будућности, такође за смештај.

„Желимо да засадимо башту у којој бисмо узгајали органско поврће за потребе ресторана. Можда има и живине, а све што нам је потребно купујемо од комшија у селу, како бисмо их, с једне стране, подржали у њиховој производњи, а са друге да бисмо послужили најквалитетнију домаћу храну (месо, млечни производи производи, воће, поврће…). Желимо да направимо неку врсту заједнице како бисмо се међусобно подржавали, развијали заједно и побољшали квалитет живота. Жеља нам је била да ову зграду вратимо живот и салашу, што значи да што више останемо овде и живимо на начин на који се живело на салашима, и да све то поделимо са другима кроз угоститељску понуду“, закључује млади кувар Оскар Ковач.

Адреса ресторана породице Ковач је Салаш Ковач 127, Мала Босна. Када идете из правца Суботице, након спуштања, а пре аутобуске станице, скрените десно, пратите асфалтирани пут до краја, па поново десно и одредиште је први салаш на Малом Таванкутском путу.

И. Петреканић Сич

Фото: https://www.facebook.com/p/Sala%C5%A1-Kova%C4%8D-1920-100067278210605/

Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/7934/%C2%BBSalas-Kovac-1920%C2%AB-%E2%80%93-domaca-jela-u-svjetskom-ruhu/

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish