Како се дели зарада од товљеника?

Сточарство у Србији пролази кроз велике изазове, а малим и средњим произвођачима је све теже да се одрже на тржишту. Наш саговорник, дугогодишњи месар Светозар Добановачки, који је својевремено имао приватну месару, сведочи о нестабилности тржишта и огромним губицима који погађају сточаре.

“Некада је било исплативије товити свиње. Купиш прасиће, купиш концентрат, ухраниш свиње, али када цена меса падне за 50 до 100 динара по килограму, губици су огромни. Када узмете у обзир да је неко имао 180 свиња, а свака тежи 35 до 40 килограма, лако је израчунати колика је то штета. Данас се све брже мења, јуче је цена била 200 динара, а данас је пала на 160. Како да то објаснимо?”, пита се Добановачки.

Питање ко формира цену меса остаје нерешена загонетка за многе. Док једни верују да је зарада у малопродаји, други тврде да ни месари не профитирају значајно.

“Месар не може да рачуна само на зараду од продаје свежег меса, већ мора да се ослони и на прераду. Ако нема никакву зараду на месу, онда је и укупна добит мала. Све мора бити урачунато – плате радника, социјални и пензиони доприноси, трошкови производње. Ја сам имао два до три радника и нисам могао сам све да радим”, додаје он.

Промене у потрошачким навикама

Некадашњи јефтини производи, попут чварака, данас су луксуз. “Сећам се када смо чварке носили у џаковима кући, нису били на цени. Данас су 1.500 динара по килограму. Како је то могуће?”, пита се Добановачки.

Трендови на тржишту диктирају потражњу. Раније је било више свиња, самим тим и понуда је била већа. Данас, упркос подацима да Србија годишње произведе 12 милиона свиња, сведочимо контрадикторним информацијама и увозу прасића. “Како је могуће да нам недостаје прасића, ако имамо фарме са по неколико хиљада крмача?”, пита се он.

Мали произвођачи не могу да опстану. “Мој зет је држао две до три крмаче, али од тога више не може да се живи. Прасе се не исплати, јер када израчунате трошкове исхране и узгоја, често се заврши на нули”, објашњава наш саговорник.

Сточарска производња постаје све неизвеснија. Док се некада од товљења могло добро живети, данас су осцилације цена непредвидиве. “Једна тура прасића може донети зараду, друга губитак, трећа надокнадити све. Али последњих година, чак ни то више не важи”, закључује.

Развијене земље троше више меса углавном због индустрије прерадевина. Код нас, квалитет тих производа често остаје непроверен, а меса у њима има тек толико да задовољи минималне стандарде. Питање је – да ли ће мали сточари успети да се изборе са оваквим тржишним условима или ће потпуно нестати?

Извор: Прва ТВ

Тибор Патрик