– Надморска висина од 1.000 метара је пресудна кад је у питању квлитет. На овогодишњи род утицала је суша, било је преко два месеца потпуно без кише. Очекујемо принос од неких 25 до 30 тона, али смо генерално задовољни, јер смо очекивали да ће бити још лошије. Овде немамо могућност заливања, оно што нам је од природе то нам је, каже за РИНУ ратар Ацо Краковић из ивањичког села Мочиоци. 

Кромпир из овог краја западне Србије углавном завршава на домаћем тржишту, а у српској престоници управо ивањички кромпир је најтраженији. Београђани купују искључиво само њега, јер га сматрају за најквалитетнији. 

– Све што покупимо, предамо на београдске пијаце. Потражнња је велика, а цена је задовољавајућа. Задовљни смо, имамо сталне муштерије и надам се да ће тако бити и даље, додаје други ивањички повртар. 

А да би кртоле из овог краја и до године биле здраве и крупне, стручњаци препоручију да се на кромпириштима након вађења посаде житарице попут овса и пшенице. 

– Доста ђубрива остаје неискоришћено, стога те житарице и те како могу да га искористе. Знамо да су приноси на таквим парцелама увек бољи, него на неким другим, каже Милан Дамљановић, ПССС Чачак. 

Оно што је сигурно, када се ивањички кромпир стави на маст и у тепсију, нема дилеме да добијамо одличан специјалитет.

Извор: ДНЕВНИК