Знате ли шта жито на слави представља и како да га направите да буде добро у сваком смислу
Жито представља везу овоземаљског и загробног живота.
Поред славског колача још једно веома важно обележје крсне славе је кољиво – славско жито.
Жито је симбол вечног живота и симбол васкрсења, јер посејана зрна пшенице доносе нови живот. Кољиво се приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, а за покој душа умрлих предака и сродника, који су ту славу славили и предали је својим потомцима.
Зато се жито прави за крсну славу и парастосе и сахране.
Слава је српски народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак препознавања и идентификације.
Ова јединствена форма породичне традиције код Срба је присутна из периода пре хришћанства, када је била везана за култ предака породице. Слава се налази у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Најстарији помен славе, какву данс познајемо, у нашим крајевима потиче из 1018. године. Поред духовног значења за цели српски народ, слава има и своју прагматичну вредност. Наиме, захваљујући континуираном преношењу прослављања одређеног свеца са предака на потомке, слава идентификује и сродничке односе и везе. Срби су често, из разних разлога и околности, мењали своја презимена, али не и своју славу. Слава се прославља уз посну или мрсну трпезу. Све славе које падају у време поста, као и оне које падају средом и петком (који су, такође, у православљу посни дани) прослављају се уз посну трпезу.
Почев од Томиндана (19. октобар) у Србији почиње сезона слава. Најбројније са највише славара су јесење и зимске славе од Свете Петке (27. октобар) преко Аранђеловдана (21. новембар) до Светог Николе (19. децембар) која слови за највећу кад је у питању број оних који Никољдан обележавају као крсну славу. Иначе, обичај прослављања слава постоји једино у Србији по чему се разликује од свих осталих народа света.
Постоје само три славе које и ако падну на среду и петак се прослављају уз мрсну трпезу, а то су Свети архиђакон Стефан, Свети Василије Велики и Свети великомученик Георгије.
Остале славе се славе уз мрсну трпезу. Важнији од славске трпезе су обичаји, а окосницу тих обичаја чине припреме славског колача и жита. Пшеница је симбол Васкрсења Христовог. Кувано жито или кољиво је у црквеној употреби још од најстаријих времена. Као црквени симбол оно подсећа на биљне жртве из старог завета. Сматра се да оно представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота. Према црквеним изворима, погрешно је не спремати жито за Аранђеловдан и Илиндан, под изговором да су они „живи светитељи”, јер се жито не приноси за покој душе светитеља, већ за покој душа предака. Уз то, православни хришћани сматрају да нема живих и мртвих светитеља, већ да су сви живи и за нас посредују пред Богом.
Рецепт за славско жито са три тајне
Постоје многе варијанте како се спрема славско жито, односно кољиво. Жито се може припремити на разне начине, али најчешће садржи орахе, мускатни орашчић и/или каранфилиће и ванилин шећер.
Најбољи рецепт за славско жито са орасима има три тајне за припрему:
500 г пшенице белије
400 г кристал шећера
400 г млевених ораха
2 кесице ванилин шећера
пола кашичице млевеног мускатног орашчића
Ко не воли арому мускатног орашчића може да га изостави из рецепта. Битно је да се употребљава пшеница белија и да имате што боље орахе, добро очишћене и без тврдих љуспица.
Пола килограма пшенице очистити од каменчића и кукоља, сипати у експрес лонац и прелити водом, па оставити да преноћи. Сутрадан потопљено жито испрати у неколико вода, да изађе прљавштина и добро скувати у експрес лонцу.
Некада се пшеница после краћег кувања ушушкавала у јастуке и јоргане у сандуцима за постељину и тако се „сама кувала” до сутрадан.
Када је пшеница скувана, пустити је да се охлади и док је још млака, процедите је, али је не испирајте! То је прва тајна: пшенични скроб треба да остане са житом.
Када сте процедили жито, још док је млако, самељите га у блендеру, мултипрактику или на машини за млевење меса. Не треба да се сувише ситно меље, да би задржало волумен. То је друга тајна најбољег рецепта за славско жито. Још увек млаку и самлевену пшеницу помешајте са шећером и орасима, додајте кесице ванилин шећера и по жељи фино самлевен мушкатни орашчић.
Мешање пшенице, ораха и шећера се ради рукама. Домаћица рукама и прстима измеша и изгњечи смесу. То је трећа тајна зашто је ово најбољи рецепт за славско жито! На крају се славско жито одозго поспе млевеним орасима. Може га украсити тако што ћете направити рељеф у облику крста.
Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/567212/Zivot/kako-da-napravite-najbolje-slavsko-zito
Фото: АГРОПРЕСС
English