Зашто се у Војводини прави слатка чесница?

Када домаћице у Војводини месе божићну чесницу, не треба им ни брашно и квасац. Потребне су им коре, ораси, млеко и уље. Јер, чесница у Војводини је слатка.

„Пече се на Бадње вече, а дели укућанима на Божић, после ручка. Сам назив чесница потиче од речи – чест, део, срећа, јер се ломи на делове, за свакога укућанина. Према веровању, чесница је успомена на рођење Христа, а верује се да од овог хлеба зависи обилатост рода усева. У њу се ставља новац (онолико кованица колико у дому има деце). Новац се чува у кући, на икони, до следећег празновања. Од претходних кованица купује се со”, пише у књизи „Обредни обичајни хлеб у Војводини” Димитрије Вујадиновић, а преноси Данас.

Ако данас питате зашто је чесница у Војводини слатка, многе домаћице ће вам рећи да је то због тога да би вам и година била слатка.

Ипак, у овом војвођанском обичају ипак има мало више историје него лепих жеља. А обичај слатког божићног колача потиче још из времена Марије Терезије.

За време своје владавине, Марија Терезија је увела посебне порезе. Да би сузбила неумереност приликом прослављања свадби и слава, а по којој су Срби из Аустроугарске били познати, Марија Терезија је увела порез на сечење славског колача. Резултат није била пунија државна каса, десило се управо супротно. Са одредбом да се порези повећају, јавио се инат. Српско становништво у Аустоугарској је једноставно престало да меси обредне колаче, па нису плаћали ни порез.

А слатка сува пита са орасима исечена на делове пре печења није морала да сече, па се није плаћао ни порез.

Војвођанска божићна чесница, слична је баклави, али је много лепша. Коре се преливају мешавином уља и млека, посипају млевениморасима и шећером, у њу се ставља суво грожђе по жељи и прелива се сирупом са медом када је печена.

Извор: ПОЛИТИКИН МАГАЗИН