Да ли можете да претпоставите где има највише пчелара?
Пчеларство у Србији представља једну од најстаријих и најважнијих грана пољопривреде, чија традиција сеже дубоко у прошлост. Наша земља богата је разноврсном флором, која омогућава пчелама да производе мед високог квалитета, јединственог укуса и лековитих својстава. Са преко 600.000 кошница и више од 15.000 регистрованих пчелара, Србија је један од водећих произвођача меда у региону.
Историја пчеларства у Србији сеже уназад вековима. Још у доба древних цивилизација на овим просторима, мед је био цењен као драгоцена храна и лек. Традиција пчеларства преношена је с колена на колено, чувајући тајне производње меда и пчелињих производа. Данас, пчелари у Србији комбинују традиционалне методе с модерним технологијама како би унапредили производњу и очували богатство пчелињих заједница.
Мед је више од слатког задовољства; он представља есенцију природе која обилује хранљивим састојцима и лековитим својствима. Богат витаминима, минералима и антиоксидансима, мед је природни извор енергије и виталности. Такође, познат је по својим антибактеријским и антиинфламаторним својствима, што га чини неизоставним састојком многих традиционалних и модерних терапија.
Цветање багрема 12. Априла уместо око Ђурђевдана када му је време, пчелари у Каменову код Петровца на Млави не памте. Овој медоносној биљци прија стабилна температура између 20 и 25 степени, а ове недеље са врелих 30 у једном дану пала је испод 10. Због тога ће меда сигурно бити мање, слажу се пчелари.
Високе температуре могу да се одразе и на сама легала, јер ове зиме залегања матице готово да није ни било, што их је додатно истрошило. По топлом времену се и брже роје, па ако пчелар закасни, цео рој може да се одсели и са собом понесе до 20 килограма меда.
“У овом периоду године је њихова развојна паша, а ми у овом тренутку имамо главну багремову пашу која је дошла прерано и пчеле нису довољно спремне да максимално искористе пашу”, каже Љубиша Радојковић, пчелар из Каменова. Додаје: „Ми смо могли пре двадесетак дана, три недеље да пробамо да одређена друштва која мислимо да су довољно способна ојачамо додатно”.
У Савезу пчеларских организација Србије страхују да би нови пад количина природног меда могао допринети новом таласу производње вештачког и хемијски прављеног, такозваног лажног меда. Због чега већ дуже време размишљају о драстичнијим казнама.
Дејан Стефановић, председник Удружења пчелара Пожаревац и члан надзорног одбора Савеза пчеларских организација Србије истиче да му се свиђа систем у Холандији: “Тамо се на пет година забрани како власнику фирме, тако и свима у ближем и даљем сродству, да имају било какве везе са фирмама које се баве и у свом власништву да имају фирму која се бави медом”.
Најраније цветање багрема у историји пчеларства, само је још један очигледан показатељ колико се клима мења. Пчеле ће се сигурно прилагодити као и током више милиона година. На нама је да се уздамо у то, јер без пчела неће бити ни људи.
Значај пчеларства се огледа и у економском аспекту. Поред производње меда, пчелари у Србији такође прерађују пчелиње производе попут прополиса, матичног млеча и воска, чиме доприносе разноврсности пољопривредне производње и отварају нова тржишта. Такође, пчеларство има велики еколошки значај, будући да пчеле имају кључну улогу у опрашивању биљака, што доприноси очувању биодиверзитета и одржавању еколошке равнотеже.
Међутим, пчеларство се суочава с различитим изазовима. Климатске промене, употреба пестицида и болести пчела представљају озбиљне претње за пчелиње заједнице и производњу меда. Стога је важно улагати у истраживања и едукацију како би се осигурала одрживост пчеларства и заштита пчела.
Упркос изазовима, пчеларство остаје витална грана пољопривреде у Србији, чувајући традицију и богатство природних ресурса. Мед као драгоцени дар природе остаје симбол здравља, окуса и традиције, чувајући своје место на столовима и у срцима људи широм света.
Припремили: Александра Станковић и Владан Стојановић
Извор: РТС, АГРОПРЕСС
English