Image Alt

Четири дана златног појаса Сирмијума

Четири дана златног појаса Сирмијума

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У Музеју Срема у Сремској Митровици овог ће викенда грађани бити у прилици да виде очуване елементе оригиналног златног аварског појаса из околине Сирмијума, који је сад први пут изложен у јавности.

Појас који потиче из шестог или самог почетка седмог века презентован је у оквиру изложбе „Четири дана златног појаса Сирмијума“, коју је подржала Покрајинска влада, преко Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Изложбу је отворио потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић, који је том приликом истакао да десет фрагмената луксузног златног аварског појаса, који је пронађен у околини Сремске Митровице (на тромеђи Чалме, Дивоша и Бингуле), једне од четири некадашње престонице моћног Римског царства, представљају у свему јединствен артефакт пронађен на нашем тлу и реткост у светским размерама.

Од 1992. године, када је аварски појас предат Музеју Срема, па све до данас, због спора са Народним музејом, чињенице да није завршена конзервација и рестаурација, али и због непостојања адекватних услова за његово презентовање, он је био чуван у трезору и никада није излаган. Управо због тога ова изложба представља праву сензацију у научним и културним круговима и у широј јавности, не само у нашој земљи, већ и на међународној сцени.

м
Аварски појас је изложен у специјално направљеној витрини са непробојним стаклом и потребним микроклиматским условима, у посебно адаптираном простору, уз високе мере безбедности, а због специфичности и потребе да се сам предмет заштити, биће изложен још само данас и сутра, уз ограничен број посетилаца и дужину задржавања у просторији.

На основу доступних историјских извора и поређења са сличним налазима, појас је као знамење власти у Аварском каганату, односно не само украс гардеробе, већ и ознака статуса власника, био део протоколарне одежде значајног војсковође, кнеза или самог аварског владара (кагана) и ношен је у посебним, свечаним приликама. Основано се претпоставља да је припадао аварском кагану Бајану или неком од његових синова наследника на владарском трону, с обзиром на то да су били присутни на овом простору и предводили опсаде Сиријума управо у периоду у ком се аварски појас и датира.

Делови златног аварског појаса случајно су откривени 1992. у близини Сремске Митровице током нелегалних ископавања метал детектором, и касније су продати трговцу антиквитета у Београду. Током трансакције предмета уследила је полицијска заплена и коначно је појас стигао у руке стручњака из Музеја Срема.

– Неколико сличних налаза, али не овог квалитета израде и раскошне инкрустације, пронађено је у нашем окружењу, али аварски појас из Митровице предњачи у значају, раскоши украса и лепоти и представља светски раритет – рекао је Ћурчић, изразивши задовољство што ће, имајући у виду ексклузивност налаза, непроцењиву културну и номиналну вредност – шира јавност коначно имати прилику да види оригинални аварски појас.

М. Стајић

Извор: ДНЕВНИК

фото: Printscreen https://muzejsrema.com/

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish