Сутра је Видовдан: дан завета, страдања и народног памћења

Видовдан, 28. јун, један је од најзначајнијих датума у српском историјском и духовном календару. Он није само сећање на Косовску битку из 1389. године – Видовдан је симбол, завет, бол, понос и опомена. У њему се сабирају векови страдања, борбе за слободу и питање избора: између царства земаљског и царства небеског.

Косовска битка – темељ Видовдана

Тог јунског дана 1389. године, српска војска на челу са кнезом Лазаром сукобила се са војском Османског царства. Иако је историјски исход битке био нејасан, симболика је остала вечна: кнез Лазар је, према народном предању, изабрао небеско царство, жртвујући свој живот и животе својих војника за веру, слободу и част. Тај избор постаје основа српског косовског завета – моралне вертикале која је обележила српску свест кроз векове.

Видовдан кроз историју

Осим Косовске битке, Видовдан је остао дубоко утиснут у националну историју као дан судбинских прекретница:

• 1914. године, на Видовдан је извршен атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, што је био повод за Први светски рат.

• 1919. године, потписан је Версајски мировни уговор којим је окончан тај рат.

• 1989. године, поводом 600-годишњице Косовске битке, одржан је велики народни скуп на Газиместану.

• 2001. године, Слободан Милошевић је изручен Хашком трибуналу – управо на Видовдан.

Све ово сведочи да Видовдан за Србе није само датум – већ судбински симбол и мерило времена.

Народна традиција и веровања

У српском народу, Видовдан се одувек обележавао са посебним поштовањем. У многим крајевима, на овај дан се нису приређивала весеља, нити свадбе – сматрало се даном тишине, молитве и сабрања.

Постоји и народно веровање да је Видовдан дан када се све види – и добро и зло, и истина и лаж. Видовданска зора се у неким крајевима сматра пророчанском: каже се да ако је тог јутра небо ведро, биће година родна и мирна.

Видовдан у савременом српском друштву

И данас, Видовдан се обележава литургијама, парастосима, академијама и културно-уметничким програмима широм Србије и српских земаља. Посебно свечано се служи у манастиру Грачаница, на Газиместану, у Београду и у Рашкој области. За многе је Видовдан више од историје – он је живи завет, симбол идентитета и духовна основа српског народа.

Видовдан као огледало народа

Видовдан нас подсећа на то ко смо, одакле долазимо и шта нам је вредно. То је дан када се не обележава само пораз или победа, већ сећање на моралну снагу да се у тешком тренутку изабере оно што је трајно и свето. То је дан када, како је говорио владика Николај, „Србин мери своју душу мером косовском“.

У временима кад се вредности релативизују, Видовдан је постојано подсећање да је част важнија од страха, а вера јача од мача. Он није само историја – он је питање савести сваког од нас. А одговор на то питање даје се сваке године, изнова, 28. јуна.