ПЧЕЛАРСТВО КАО ПОРОДИЧНА МИСИЈА: Министар Гламочић у посети газдинству Манић код Зајечара

У насељу Врачећ, надомак Зајечара, пчеларство није само занимање – већ начин живота. Управо ту, на газдинству породице Манић, које се овим послом бави више од четири деценије, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић наставио је теренску посету пчеларима источне Србије.

Газдинство “Мија мед”, подигнуто искључиво из сопствених средстава и великог породичног труда, данас броји 150 кошница. Како истиче домаћица Ивана Манић, права вредност није само у количини произведеног меда, већ у љубави и иновацијама које су унели у посао. „Цела породица је укључена – од производње меда до прераде.

“Имамо све врсте меда, препарате за јачање имунитета, природну пчелињу козметику и наравно – незаобилазну медовачу“, каже Ивана, додајући да је квалитет увек био на првом месту: „Уложили смо све из свог буџета и ни за чим не жалимо – резултат је оно што нас радује.“

 

Министар Гламочић није крио задовољство виђеним: „Оваква домаћинства доказују да пчеларство може да буде и производња и прерада, али и директна продаја потрошачима. То је модел од кошнице до потрошача – и ту је највећа зарада. А онда је и држави лакше да помогне.“ Он је подсетио да је Министарство расписало јавни позив за пчеларе, као и правилник за кредитну подршку који обухвата набавку опреме, превозних средстава и свега што је потребно за савремену производњу. „Конкретно, овде је купљена дигитална вага уз помоћ подстицаја, али држава нуди и много више – само је важно да пчелари искористе те могућности“, нагласио је министар.

Поред министра, газдинство је обишао и заменик градоначелника Зајечара Владимир Виденовић који је истакао да је „пчеларство на територији града у последњих неколико година у великом порасту, како у мини тако и у већој производњи“. Он је најавио и нове јавне позиве које ће град финансирати из буџета, као и континуирану подршку пчеларима. „Највећи проблем остају климатске промене – нарочито касни мразеви који уништавају багрем. Ипак, имамо доминантно багремов и ливадски мед и настојимо да подржимо све који се баве овим племенитим послом“, додао је Виденовић. Посета министра и локалних званичника породици Манић није била само формалност – већ подршка једном успешном примеру у пракси.

Примеру који показује да пчеларство у Србији има будућност – ако је вођено знањем, истрајношћу и заједничким радом породице.