КАД СЕ СРЦЕ СРБИЈЕ УЈЕДИНИ – НИЈЕДНА КУЋА НЕ ОСТАЈЕ САМА

Посета министра пољопривреде породици Гавриловић из Беомужевића код Ваљева

У брдима изнад Ваљева, у питомом селу Беомужевић, живот једне породице променио се у једној ноћи. Тихо пуцкетање ватре које је избијало из котла за грејање убрзо је прерасло у буктињу која је прогутала унутрашњост куће породице Гавриловић. Остали су само зидови и мирис гарежи. Али из тог пепела, уместо очаја, изникла је снага.

Велимир и Љиљана Гавриловић родитељи су четворо деце, док је пето на путу. Они нису људи који одустају. Док данас стоје поред зидова своје куће која се поново реновира, не жале се, већ захваљују. „Хвала свим хуманим људима који су нам помогли, који су донели материјал, уплатили новац, који су били уз нас у најтежем тренутку. Уз помоћ Министарства и добрих људи, верујем да ћемо све брзо средити, јер беба стиже – на Божић,“ каже Љиљана, тихо, али с осмехом који не дозвољава да туга преузме лице.

Њихово газдинство је једно од оних која најбоље осликавају снагу српског села. На свом имању држе 12 крава, три јунице, све уредно уматичене али и 10 оваца да имају за своје потребе. Њихов дан почиње пре свитања, уз мирис сена и рику крава из штале. Дневно произведу око 250 литара млека које предају компанији „Имлек“, а од тог рада издржавају читаву породицу. Љиљана доји најмлађе дете и у исто време проверава да ли су све краве на свом месту. Велимир поправља хранилице, уређује оборе и договара набавку сточне хране. Рад, ред и скромност – то су темељи њиховог живота.

„Наш живот је у пољу и у шталама, то је све што имамо и све што знамо,“ каже Велимир. „Кад изгубиш кућу, као да ти небо падне на главу. Али кад видиш да људи долазе, зову, помажу, тад схватиш да ниси сам. И да се све може изнова.“

Њихову причу чуо је и министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић, који једошао у посету селу Беомужевић и која је раније планирана. Када је чуо да се несрећа десила и сам се укључио у прикупљње помоћи, а сада је дошао, како је сам рекао, јер је желео лично да се увери како напредује санација и како држава може да помогне.

„Овакве породице су понос Србије,“ поручио је министар Гламочић. „Када се невоља догоди, срце Србије заигра као једно. Ми смо овде не само да помогнемо, већ и да покажемо да држава стоји уз своје људе. Љиљана и Велимир доказују шта значи рад, поштење и вера. Они су слика и пример онога што српско село представља.“

Министар је подсетио да је само у 2024. години град Ваљево добио подстицаје у износу од милијарду и 720 милиона динара, док је град из сопственог буџета издвојио још 140 милиона динара за подршку пољопривреди. „То показује да заједно можемо све – држава, локална самоуправа и наши пољопривредници,“ истакао је он.

Док су разговарали испред тешко оштећене куће, у дворишту се чула граја деце. На тренутак, све је изгледало као да живот поново долази на своје место. Љиљана је показала место где ће, како каже, поново бити њена кухиња. „Ту ће бити сто за децу. Хоћу да нам Божић дочекамо заједно, у свом дому.“ Толико је ова жена вредна и радна да је упркос оскудним условима јер је све у кући изгорело припремила ситне колаче да дочека ресорног министра.

Министарство пољопривреде, како је најављено, наставиће да помаже ову породицу и у обнови куће и у наставку производње кроз редовне видове субвенција, а помоћ су најавили и Град Ваљево и многи пољопривредници из околине који су се организовали да помогну у грађевинским радовима и набавци материјала.

„Једна несрећа погодила је породицу, али је покренула цело село и читав крај,“ поручио је министар Гламочић. „То је најлепша слика Србије — да у тренуцима када је тешко, покажемо да смо једни другима највећа подршка.“

Данас, у Беомужевићу, ветар је носио мирис грађевинско материјала. Дим из новог димњака ускоро ће заћарлијати из обновљене куће. У очима Љиљане и Велимира види се умор, али и понос. Они нису тражили помоћ — заслужили су је. Њихова прича није само прича о једној кући која гори. То је прича о томе како се Србија, кад треба, увек подигне заједно.