150 милијарди за пољопривреду: Ко ће узети новац, а ко ће остати празних руку

Српска пољопривреда у 2025. години добија рекордну финансијску подршку – чак 150 милијарди динара, што чини 7,5% укупног државног буџета. Ово је највећа сума икада издвојена за ову грану привреде, а главни циљ је унапређење производње, стабилност тржишта и бољи услови за пољопривреднике.

Директор Управе за аграрна плаћања Слободан Николовски  истакао је да је ово резултат “посвећености државног врха”, као и да су средства пажљиво распоређена како би се помогло свим сегментима пољопривреде.

„Ове године имамо рекордан буџет који ће значајно побољшати стање у пољопривреди. Већи део средстава иде на директна плаћања, мере руралног развоја, кредитну подршку, као и инвестиције кроз ИПАРД програм“, нагласио је Николовски.

 Како ће се распоредити буџетска средства?

Преко 95,9 милијарди динара намењено је директним плаћањима, што укључује субвенције за ратаре, сточаре, воћаре, повртаре и пчеларе. Ово су кључне мере подршке које директно утичу на производњу.

За рурални развој издвојено је 5,8 милијарди динара, а ово укључује финансирање куповине нове механизације, подршку младим пољопривредницима, као и развој сточног фонда.

„Посебан фокус је на сточарству. Велики део буџета биће усмерен на набавку грла и изградњу фарми, што је од виталног значаја за будућност домаће пољопривреде“, каже Николовски.

За кредитну подршку обезбеђено је 1,3 милијарде динара, а средства ће бити доступна преко банака, уз субвенционисане каматне стопе.

Како пољопривредници могу доћи до новца? 

Сви регистровани пољопривредници могу поднети захтев за субвенције преко електронског система е-Аграр. Ова платформа омогућава бржу обраду захтева и убрзану исплату средстава.

„Уколико је документација комплетна, средства могу бити исплаћена у року од седам дана. Међутим, ако недостаје неки папир, поступак може трајати месецима“, објашњава Николовски.

Још једна новина је да ће рурална подручја добити посебан подстицај – уместо 50% субвенција, добијаће 65%, како би се стимулисало равномерније развијање пољопривреде широм Србије.

Да ли су пољопривредници заинтересовани за субвенције?

Интересовање за подстицаје никада није било веће. Према подацима Управе за аграрна плаћања, **годишње се обради око 600.000 захтева**, а чак 96,52% буџета намењеног субвенцијама се реализује.

„Прошле године смо за директне подстицаје исплатили преко 52 милијарде динара, а проценат реализације је био 99,1%. Ово показује да пољопривредници активно користе доступне мере“, наводи Николовски.

У Србији је тренутно 491.325 регистрованих газдинстава, а велики број њих конкурише за више различитих субвенција истовремено – било да је реч о генетици, набавци механизације или подршци пчеларству.

Вишак млека на тржишту???

Један од највећих проблема у претходном периоду било је вишак млека на тржишту и смањен откуп од стране млекара. Држава је реаговала и у сарадњи са млекарама “Имлек” и “Dr. Milk” организовала откуп 4 милиона литара млека, које је претворено у млеко у праху.

„Држава је пронашла механизам како да подржи домаће млекаре и произвођаче. Ове мере су дале резултате, јер је у 2024. години производња млека у Србији порасла за 10% у односу на 2023. Очекујемо да у 2025. години тај раст буде 12-15%“, истиче Николовски.

 

Кредити за пољопривреднике под повољним условима

Нова мера подршке укључује субвенционисане кредите, намењене куповини механизације, изградњи фарми и проширењу сточног фонда. Каматне стопе ће бити између 1% и 3%, у зависности од корисника.

„Жене пољопривреднице имају посебне олакшице – ако је корисник жена, каматна стопа износи само 1%. Такође, млади пољопривредници и високообразовани произвођачи добијају већи број бодова при додели средстава“, објашњава Николовски.

ИПАРД 3 – нове инвестиције у српску пољопривреду

ИПАРД програм Европске уније наставља да подржава српску пољопривреду. Ове године, у оквиру ИПАРД 3 програма, биће расписани нови конкурси за финансирање модернизације газдинстава.

„Очекујемо да стопа искоришћења ИПАРД средстава ове године достигне 90%, што би значило значајан прилив инвестиција у српску пољопривреду“, наглашава Николовски.

Поред инвестиција у механизацију, ИПАРД подржава и изградњу складишта, објеката за прераду, као и примену савремених технологија у производњи.

„Ово је највећа подршка коју је држава икада обезбедила. Пољопривредници сада имају прилику да унапреде своју производњу, али је важно да прате конкурсе, припреме документацију и искористе расположива средства“, закључује Николовски.

Ако се све ове мере реализују како је планирано, Србија би могла да постане лидер у аграрној производњи у региону, што би донело стабилност и бољи живот за све који се баве пољопривредом.

Извор: ТВ Палма плус, You Tube