Јагоде касне, зарада клизи – мраз и мањак радника пореметили сезону

Сезона домаће јагоде прилично касни, тако да су произвођачи ове године ускраћени за већу зараду. Породица Вуловић има под овом бобицом 17 пластеника и тренутно су сви ангажовани у берби јер радника за ове послове готово да нема. Ипак, ово је прилика да се нешто заради, посебно што први плодови увек имају високу цену.

Прве домаће јагоде из пластеника стигле су на пијаце тек пре десетак дана. Константин Коста Вуловић у Жичи је започео са бербом – јагоде су укусне, мада поново касне, што није изненађење будући да смо имали повратак зиме у сред пролећа. Домаћин има 17 пластеника под јагодом и труди се да променом сортимента побољша и квалитет. На жалост, род неће бити за Гиниса, и поред покривке агрилом.

— То што јагода касни, јесте и није проблем. То су први плодови и прва зарада. Проблем је у томе што је због мраза род ове године умањен за 40%. Ми смо овде у равници између Ибра и планинских масива, тако да нас скоро сваке године задесе касни априлски мразеви. Покривали смо агрилом, али без успеха, тако да је тај први род и прве паре које смо требали да узмемо — обрао мраз. Обнавља се та млада биљка, преживела је, али не онако како смо очекивали. Иначе, ја јагоду садим сваке године, тако сам навикао, и квалитет је бољи. Тренутно имам две сорте — „априку“ и нову сорту „ђус“, колико видим, добра је у првој берби — каже Коста.

Ова јагода је скоро па органска — третирана само једном, и то бакром… а ево и зашто:

— Моја деца уђу у пластенике и једу је, без да је опрана, и када то успете, онда рачунајте да сте успели у овом послу — да произведете здраво и квалитетно. Водимо рачуна о томе. Није у сертификату органска, али је третирана крајем фебруара, и то само бакром. Могао сам ја њу да „истерам“ да она стигне раније и до 15 дана, али то би захтевало да буде покривена целе године, а то значи да би се у том простору задржале одређене штеточине и вируси на биљци. Таква биљка би захтевала озбиљне третмане — то не радим. Мени су пластеници откривени до краја фебруара управо због тога да мраз „одради своје“ и уништи све што би касније сметало јагоди. У сваком случају, ово што је остало је стварно квалитетно. Е сад — не може и јаре и паре! — наставља Коста.

Имајући у виду квалитет наших јагода и погодност климе, нема велике разлике између пластеничке и јагоде на отвореном. Нарочито када стигну топли дани, па је пластеник по цео дан отворен. Вуловићи раде и поврће, међутим, осим временских неприлика, проблем је и недостатак радне снаге.

— Разлог је — промена климатских услова и недостатак радника. Ја сам раније радио и паприку и парадајз, али сам због недостатка радника морао да одустанем од те производње. Остао је млади кромпир и јагода, јер ми за то треба мање радне снаге. Мада и берба јагоде је проблем — радника „ни пушком не мож’ да нађеш“. Дођу, пробају дан-два и оду. Ми поранимо, бере се чим сване, па негде до 9, 10, а онда по подне, јер од 12 сати у пластенику не може да се дише, а камоли да се бере јагода. Јагода није јабука да може да стоји још дан-два — бере се сад и одмах. Углавном смо ове године сведени на укућане — прича домаћин.

Скупљи импути производње повукли су све за собом, па су црвени плодови ценовно јаки, али купаца ипак има. Међутим, с првим јагодама које се гаје на отвореном — што ће бити око 10. маја — полако ће падати и цена овог воћа.

— Многи мисле да ми као произвођачи утичемо на цену, а ми најмање имамо удела на тржишту цене. Ове године потражња је огромна, а понуда скоро никаква. Генерално, мања је и производња јагоде због свега што смо до сада причали — мраз, импути, радници… Одступају људи од овог посла. Када сам почињао, нисам калкулисао која ће бити цена — моје је било да произведем квалитетно и здраво, а цена каква буде. Да се разумемо — буде дана када цена буде 500 динара, али смо је продавали и за 100. Ове прве смо продавали за 500 и нико није правио питање. Та цена ће падати полако и за 15 дана, ако буде 250–300, ја ћу бити задовољан. Стиже јагода с поља и увозна, тако да се и обара цена.

Иначе, Коста јагоду сади сваке године јер је нашао рачуницу у мањим издацима. Осим јагоде, у пластеницима је тренутно актуелан и млади кромпир у 10 пластеника, мада је и он оштећен од мраза.

— Ове године сам, што кажу, „обрао бостан“. Опек’о мраз и кромпир, али кртола је то — регенерише се, али неће то бити она цена на коју смо рачунали јер рана производња вуче добру цену. На крају — буде година кад имамо добру зараду, а буде и година када свесно идемо у пропаст. Против временских прилика се не може — закључује саговорник.

У редовима помаже супруга Дана и четворица унука. МалиШАни спретно ручицама пуне гајбице, навикавају се на радне навике.

Јагодари ускоро очекују почетак бербе са плантажа на отвореном, али истовремено и стрепе, јер мај месец уме да буде с много кишних и нестабилних дана, што може довести до низа проблема, пре свега у погледу трулежи и мање економске добити. Производња јагоде захтева адекватну негу, али и топло време и доста сунца, што највише утиче на принос и квалитет.

Највеће количине јагоде на отвореном ће, као и сваке године, бити откупљене за индустријску прераду, а њој цена углавном буде од 100 до 150 динара.

Свежа јагода минулих година највише се извозила на тржиште Русије, мада интересовање из ове државе опада, а смрзнута у Немачку и Француску. На жалост, у овим крајевима све је мање произвођача слатких бобица. То потврђују и овдашњи апекари сходно продаји импута у производњи овог воћа, тако да цену можемо довести у везу и са изнетим податком.

Али прве јагоде су прве јагоде…

Соња Цветковић