Шта да радите са јесењим лишћем – стручњаци кажу ништа!

„Јесен је друго пролеће, сваки лист у ствари је цвет”, рекао је Албер Ками. Ову јесен краси већи спектар јесењих боја коме доприносе топли сунчани дани које прате хладне ноћи, али без мраза.

Зашто лишће жути? Током пролећа и лета пуно је хлорофила чија је функција да упија сунчеву светлост и помаже трансформацију угљен-диоксида и воде у угљене хидрате као што су шећери и скроб. Хлорофил је зелене боје, па је и лишће зелене боје. Осталих пигмената који дају црвену, жуту и љубичасту боју има много мање и не долазе до изражаја. У јесен, када су дани краћи и са мање сунца, хлорофил се повлачи из лишћа па друге боје почну да долазе до изражаја.

Дилему шта урадити са опалим лишћем лако је решити. Све што треба урадити је – не радити ништа, препустити опало лишће природном циклусу разградње. Ако га пограбуљамо и уклонимо, одстрањујемо с њим и храњиве материје које се налазе у њему и тако реметимо природни циклус кружења материје. Зато, да не бисмо дошли у ситуацију да купујемо ђубриво како бисмо нахранили биљке, треба само да опало лишће распоредимо по парцели, а оно ће, распадајући се, да храни земљу стварајући корисно биођубриво које поспешује раст биљака.

Илустрација: Опало лишће штити корен дрвета од измрзавања током зиме

Забринутост да би опало лишће могло да омета раст траве, због недостатка сунчеве светлости делимично је оправдана, али само ако се лишће остави у дебелим наслагама и на гомилама. Да би се постигао максималан ефекат, искусни баштовани саветују да се лишће распростре по травњаку и пређе преко њега косилицом: „Приметићете како оштрице косилице не само да сецкају лишће и траву већ га распоређују као малч. Ово је посебно корисно ако приметите раст маховине на вашем травњаку, јер ће малчирање помоћи да се спречи њен раст и развој. Такође, током јесени и зиме, уситњено лишће ће се полако разградити у храњиве материје, које ће помоћи вашем травњаку да изгради отпорност и развије снажнији коренов систем.”

Када се уситни и распореди у тањем слоју, користи су бројније од самог обогаћивања земљишта: тло се штити од ерозије, сузбија се развој корова и ствара изолација која штити корење биљака од измрзавања у зимским месецима.

Опало лишће богато је органским материјалом и може да се компостира. Правилно компостирање захтева ситњење лишћа, које се затим меша с другим органским отпадом (биљним остацима из кухиње) како би се убрзала разградња.

 

Илустрација: Лишће је савршен малч за заштиту током зиме

Поред тога, лишће се може употребити као малч, штитећи биљке током зиме и спречавајући ерозију тла. Здробљено лишће се поставља око стабала, жбуња и цветних леја, чиме се побољшава задржавање влаге и доприноси квалитету земљишта.

Опало лишће може да се користити за прављење брикета за огрев.

Постављањем слоја лишћа преко корена осетљивих биљака и поврћа које остаје у башти преко зиме обезбеђује им се додатна заштиту од хладноће, нарочито током најхладнијег периода.

Део лишћа треба да остане као склониште за корисне инсекте и мале животиње.

Има ситуација и када је важно што пре решити се опалог лишћа. Мокро опало лишће често је клизаво попут леда, а падови могу довести до повреда и прелома. Зато га треба уклонити са улица и тротоара и са сливника јер може да зачепи одводе за кишницу и канализацију и доведе до поплаве.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/573265/dom/jesenje-je-lisce-vec-opalo-i-sta-sad-s-njim