У Србији почиње светски ДНК пројекат
РИМСКИ цареви рођени на територији данашње Србије, њих 18 на броју, били су бар упола старобалканци по генетском наслеђу, као и остали Римљани са ових простора, открила су истраживања древне ДНК на узорцима са Виминацијума у Лабораторији Дејвид Рајх у Харварду.
ХАРВАРД ОТКРИВА ПРОШЛОСТ СВЕТА НА ВИМИНАЦИЈУМУ: Српски Археолошки институт и водећи амерички универзитет почињу светски ДНК пројекатАрхеолошки институт, Википедија
Када су резултати генетских истраживања скелета са виминацијумских некропола упоређени са ДНК профилом савременог становништва Србије, показало се да и оно има дубоке палеобалканске корене.
– Савремено становништво Србије има 40 одсто гена балканских староседелаца који су овде присутни од праисторије и око 60 одсто словенских гена, показала су досадашња истраживања – каже антролополог Илија Микић из Археолошког института у Београду, дугогодишњи члан тима истраживача Виминацијума. – ДНК профил савременог становништва је добијен анализама у лабораторији за ДНК на Биолошком факултету којом руководи проф. др Душан Кецкаревић, а проф. др Миодраг Грбић је утврдио је да наша садашња популација садржи и словенске и гене старобалканских људи. Проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ, истиче да су Словени на ове просторе дошли највероватније са подручја данашње Русије или Украјине. Резултати истраживања доказују континуитет живота и насељавања, али и врло стабилно присуство сатробалканских гена.
Археолошки институт, Википедија Скелети са Виминацијума
Aрхеолошки локалитет Виминацијум је по величини и истражености некропола јединствен на територији целог Римског Царства. Током археолошких ископавања истражено је више од 14.000 гробова и 20.000 скелета, а та ризница археолошког и антрополошког материјала привукла је врхунске светске научне институције.
– Управо је у току потписивање новог уговора о академској сарадњи између Археолошког института и Лабораторије Дејвид Рајх на Харварду – каже др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института у Београду. – На основу те сарадње биће реализован до сада највећи ДНК пројекат у светским размерама. Свечано потпистивање уговора са Харвардом обавиће се 9. јуна у Министарству науке.
Истраживање древне ДНК на узорцима са Виминацијума у сарадњи са Лабораторијом Дејвид Рајх Харвардовог медицинског факултета је почело 2018. када је са налазишта послато првих 50 узорака из римског периода од 1. до 4. века нове ере.
– Резултати истраживања показали су да је становништво Виминацијума из римског периода било космополитско, а у великом броју локалног старобалканског порекла – каже др Микић. – Значајан уплив људи дошао је са простора Анадолије, а у мањој мери је било становника пореклом из Источне и Северне Африке. Врло илустративан пример космополитизма открили смо у једном оловном ковчегу са блискоисточним украсима у коме је био сахрањен брачни пар, Римљанин – Старобалканац и Римљанка из Анадолије. Тада је направљен споразум о сарадњи између Археолошког института у Београду, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Института за еволутивну биологију у Барселони и Лабораторије Дејвид Рајх са Харварда.
Археолошки институт, ВикипедијаОстаци космополитске престонице Горње Мезије у њивама Старог Костолца
Уговором Археолошког института са Харвардом који ће бити потписан 9. јуна започеће ново мултидисциплинарно истраживање које ће укључити врхунске стручњаке из области генетике, археологије, историје, антропологије, лингвистике.
– На овај начин добићемо јаснију слику о становништву Балкана током првог миленијума наше ере – каже проф. др Миомир Кораћ, дугогодишњи директор Археолошког института и руководилац пројекта “Виминацијум – римски град и војни логор”. – Ови резултати се могу добити само истраживањем великог броја узорака, око 1.000 скелета, а тако велику некрополу има само Виминацијум. Претходним антрополошким и археолошким истраживањима утврђено је да су се на овом подручју многе популације смењивале, али да је постојао континуитет живљења од периода праисторије па све до касног средњег века. Даље анализе покушаће да дају прецизније одговоре о миграцијама на овај простор из различитих делова Европе. Део истраживачког тима је и харвардски професор Кајл Харпер, са универзитета у Оклахоми, који дешифрује тајне прошлости користећи резултате приридних наука. Он ће у свечаној сали САНУ 8. јуна говорити о значају територије Србије са које је потицало чак 18 римских императора.
Археолошки институт, Википедија
ПРОФЕСОР Кајл Харпер у свечаној сали САНУ одржаће предавање “Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству: како ДНК и археологија осветљавају циклусе кризе и рестаурације у касној антици”, у четвртак 8. јуна са почетком у 18 часова.
– Бројна открића у историји Римског царства, од којих многа долазе са археолошких налазишта са територије данашње Србије, показују неочекиване увиде у природу и узроке промена унутар Царства. Векови између “кризе трећег века” и владавине Јустинијана средином 6. сведоци су низа криза, укључујући хумане и еколошке (масовне миграције, климатске промене и пандемијске болести). У овом периоду владавина Римског царства је пренета на низ царских династија које су углавном са Средњег Подунавља и балканског су порекла – каже професор Харпер.
Извор:
English