Српско сточарство у кризи: Без стратегије, без контроле, без будућности?

Сточарство у Србији налази се на ивици одрживости. Производња свињског и живинског меса опада, увоз меса расте без јасних контрола, а домаћи фармери не могу да опстану на тржишту. Док Европска унија уводи строге стандарде и системски подржава своје сточаре, у Србији влада хаос – без стратегије, без подршке и без јасне визије за будућност.

Према званичним подацима, број свиња у Србији је на историјском минимуму. Сања Челебићанин, директорка Заједнице живинара, истиче да је број крмача пао на свега 70.000 до 100.000, док је укупна популација свиња око 2,2 милиона.

– Производња живе ваге се не исплати. Фармери добијају 155 до 160 динара по килограму живе ваге, али ни за ту цену нема купаца. Кланице радије купују јефтиније месо из увоза, док домаће сточарство тоне – упозорава Сања.

Слична ситуација је и у живинарству. Док српски произвођачи јаја добијају 7,5 до 8 динара по јајету, у Европи та цена иде и до 16 евроценти. Извоз би био логично решење, али Србија нема дозволе за пласман у ЕУ.

– Фармери раде на ивици егзистенције, јер немају ни подршку државе, ни фер услове на тржишту – додаје она.

Увоз без контроле – шта заправо једемо?

Још већи проблем је неконтролисани увоз меса. Само у децембру прошле године, у Србију је ушло 7.700.000 килограма меса, од чега је 790 тона свежег, а 4.400 тона замрзнутог меса из Шпаније. Из Русије је увезено још 1.200 тона свињског меса и 508 тона пилећег филеа.

– Ми не знамо да ли је то месо било замрзнуто, да ли је генетски модификовано, где је чувано и како је прерађено. Потрошач нема појма шта купује – каже Сања.

Иронија је што Србија има довољну производњу за домаће тржиште, али нема дозволе за извоз у ЕУ. Уместо тога, домаће месо труне у хладњачама, док се на рафовима продаје јефтини увоз.

Још један велики проблем је што држава новац за аграр дели без јасне стратегије.

– Субвенције по хектару добијају сви – без обзира да ли неко гаји пшеницу, кукуруз, шећерну репу или ништа. Сви добијају по 18.000 динара, без икакве контроле – истиче Сања.

То значи да фармер који производи 10 тона пшенице добија исто као онај који једва произведе три тоне. Нема критеријума, нема подстицаја за квалитетну производњу, нема праћења ефеката субвенција.

Потрошачи морају бити свесни шта купују

Сања позива потрошаче да обрате пажњу на декларације и подрже домаћу производњу.

– У Швајцарској ћете у супермаркетима наћи само домаће месо. Код нас, супермаркети увозе јефтину робу, а домаће фарме пропадају. Ако сами не подржимо своју пољопривреду, нема ко други – закључује она.

Ако се не предузму озбиљне мере, српско сточарство ће ускоро бити само историја. Уместо домаћих фарми, месо ћемо увозити. Уместо пољопривредника, новац ће ићи страним компанијама.

– Или ћемо системски подржати домаће сточарство, или ћемо за неколико година месо гледати само у увозним паковањима – закључује Сања.

Извор: РТС