Србија добија Ђердапску ривијеру

Источна Србија је регион изузетне природне лепоте, богатог културног наслеђа и археолошких налазишта, али је туристичка понуда овог дела наше земље још увек ограничена на неколико појединачних локација и потребно је да се обједини како би туризам постао значајан економски сектор.

Зато је ових дана покренут процес оснивања Организације за управљање дестинацијама (ДМО) Ђердапска ривијера, модерног модела управљања туризмом у источној Србији, рекао је за Biznis.rs Дејан Веселинов, директор Удружења туристичке индустрије Србије (АТИС).

Тим поводом, прошлог викенда одржан је почетни састанак, којем су присуствовали представници Министарства туризма и омладине, Туристичке организације Србије, ГИЗ-а, Дунавског центра за компетенције, као и представници институција надлежних за заштиту и управљање културно-историјским наслеђем на подручју Националног парка Ђердап и УНЕСКО геопарка, као и представници локалних туристичких организација и хотелске индустрије из општина Голубац, Мајданпек и Кладово.

„Концепт Ђердапске ривијере обједињује изузетне природне вредности Националног парка Ђердап, богато културно и историјско наслеђе Голубачке тврђаве и археолошког налазишта Лепенски Вир, као и друге туристичке атракције дуж Дунава. Кроз ефикасније управљање и заједнички приступ свих релевантних заинтересованих страна, Ђердапска ривијера има потенцијал да постане снажан регионални бренд и важан мотор развоја овог дела Србије “, објаснио је Веселинов.

Илустрација: Ђердапска ривијера биће јединствен туристички драгуљ Источне Србије

Овај правац развоја је у потпуности усклађен са Нацртом стратегије развоја туризма у Србији до 2030. године, који подстиче формирање DMO модела и снажну везу између јавног и приватног сектора ради побољшања конкурентности туристичких дестинација.

Веселинов каже да је састанак организовало Удружење туристичке индустрије Србије (АТИС), које у овом процесу учествује као независни глас српске туристичке индустрије, са мисијом да побољша координацију између јавног и приватног сектора, ојача стандарде у туризму, и подржи развој модерних, тржишно одрживих модела дестинација.

„ Последњих година, туристичка понуда на Дунаву и у источној Србији је значајно унапређена кроз развој инфраструктуре, побољшање квалитета услуга и креирање нових туристичких производа – од крстарења и интерпретације наслеђа, до активног и винског туризма. Ово је учинило ово подручје препознатим као једно од најперспективнијих подручја за даљи развој туризма у Србији “, наглашава директор АТИС-а.

Говорећи о организацији управљања дестинацијама, која није добро позната на нашем тржишту, Веселинов каже да се тај термин појавио зато што све више туристичких дестинација поприма облик интегрисаних туристичких производа, конкуренција је све јача, а посетиоци, којих је све више и чији су захтеви све специфичнији, постају мера за упоређивање и конкуренцију дестинација.

„Управљање дестинацијом, односно планирање, организовање, контролисање и вођење и имати визију за будућност је улога организације за управљање дестинацијом. То је визија, начин да се прикупе додатна финансијска средства, утиче на државне институције, као и смање оперативни трошкови свих оних који су укључени у стварање интегралног туристичког производа“, каже он.

Илустрација: Не треба заборавити ни оближњи манастир Тумане који годишње посети око 600.000 верника

Источна Србија је један од најређе насељених делова земље, у којем традиционално доминирају рударски, енергетски и пољопривредни сектори. Дунав, као највећа европска река, нуди велики туристички потенцијал, а захваљујући развоју транспортне инфраструктуре и изградњи Дунавског коридора, стварају се услови да се овај регион брже развија у туристичком смислу.

Голубац је последњих година доживео прави туристички бум, након темељне реконструкције Голубачке тврђаве, која је за четири године забележила око 600.000 посета, али и захваљујући верском туризму, који сваке године доводи десетине хиљада верника у оближњи манастир Тумане.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/srbija-dobija-djerdapsku-rivijeru-kao-jedinstvenu-turisticku-destinaciju/