Расте зарада на кукурузу, али докле и коме?

Да ли ће произвођачи издржати битку са тржиштем?

Производња кукуруза у Србији прошла је кроз једну од најтежих година у последњој деценији. Према подацима Републичког завода за статистику, у 2024. години засејано је 987.492 хектара под кукурузом, што је за 7% више у односу на претходну годину. Ипак, упркос већој сетвеној површини, приноси су значајно опали – укупан род износио је 5,1 милион тона, што представља пад од чак 23% у односу на 2023. годину, док је принос по хектару пао за 28% на 5,17 тона. Ово је најнижи ниво производње у последњих десет година, што јасно указује на озбиљност ситуације у којој су се нашли домаћи пољопривредници.

Суша је узела свој данак

Један од кључних разлога за драстичан пад приноса била је изузетно сушна година. Недостатак падавина у критичним фазама раста кукуруза довео је до слабог развоја биљака и смањене коначне масе зрна. Залиха зимске влаге у земљишту је крајем фебруара 2025. године била добра, али пољопривредни стручњаци упозоравају да ће бити неопходне обилније пролећне падавине како би се ситуација поправила и омогућила успешнија сетва за наредну сезону.

„Пољопривредници се све више окрећу хибридима кукуруза раних група зрења како би што пре прошли кроз критичне фазе развоја и избегли негативне ефекте суше“, наводи се у анализи Републичког хидрометеоролошког завода.

Извоз у порасту упркос лошој сезони

Иако је укупан род значајно опао, извоз кукуруза из Србије се опоравља. Током 2024. године извезено је 2,1 милион тона кукуруза у вредности од 445 милиона евра, што је за 50% више него 2023. године. Србија је овим надокнадила губитке из претходних година, када је извоз био знатно ограничен због логистичких проблема на Дунаву и последица забране извоза из 2022.

„Дунав остаје кључни извозни правац за српски кукуруз, али се и даље осећају последице нестабилних водостаја који су у неким тренуцима угрожавали транспорт жита“, истичу аналитичари из Управе царина.

Од почетка нове тржишне сезоне, од октобра 2024. до фебруара 2025. године, извезено је 758.000 тона кукуруза, што је за 27% мање у односу на исти период претходне године. Ово показује да, иако се извоз побољшао у односу на 2023, он још увек није достигао ниво из најбољих година.

Цене коначно у расту

Током 2024. године просечна цена кукуруза на Продуктној берзи у Новом Саду износила је 18,31 динар по килограму, што је за 13% мање у односу на просек из 2023. године (21,13 дин/кг). Ипак, почетак 2025. доноси нову динамику на тржишту. Прве недеље марта цена кукуруза на берзи је порасла на 22,01 динар по килограму без ПДВ-а, што указује на постепени опоравак тржишта.

Према светским анализама, тренутно се примећује благи раст цена кукуруза на глобалном нивоу. Један од разлога је одлука америчких фармера да у 2025. години повећају сетвене површине под житарицама, што је изазвало краткорочни пад цена. Истовремено, Сједињене Америчке Државе су најавиле увођење царина на увоз робе из Кине, Канаде и Мексика од априла 2025. године, што би могло додатно утицати на глобално тржиште житарица.

Ипак, док је домаћа берза стагнирала, свет је у последњим месецима почео да “гладује” за српским кукурузом. Цена је коначно кренула узлазном путањом – на Продуктној берзи у Новом Саду, прве недеље марта килограм кукуруза достигао је 22,01 динар без ПДВ-а, што је знатно више у односу на прошлу годину. Уз то, извоз се опоравља: 2024. смо продали чак 2,1 милион тона кукуруза у вредности од 445 милиона евра, што је за 50% више у односу на 2023!

Државне мере: Довољне или недовољне?

Министарство пољопривреде је за 2025. годину предвидело низ подстицаја како би помогло произвођачима кукуруза да превазиђу тешку сезону:

Основни подстицај за биљну производњу износи до 18.000 динара по хектару, уз ограничење на 100 хектара.
Регрес за куповину сертификованог семена кукуруза достиже 17.000 динара по хектару.
Пољопривредници могу куповати гориво по субвенционисаној цени од 179 динара по литру, уз повраћај акцизе од 50 динара по литру за највише 100 литара горива по хектару.
 Осигурање усева од елементарних непогода субвенционише се са 40%, а у одређеним регионима чак 70%.
Повлашћени кредити за репроматеријал нуде се уз каматне стопе од 1 до 3%, са роком отплате до три године.

Кључно питање: да ли ће произвођачи издржати?

Иако цене кукуруза бележе раст, српски пољопривредници се и даље боре са високим трошковима производње и неизвесним временским приликама. Подстицаји државе могу донекле ублажити проблеме, али суштина остаје – без озбиљних инвестиција у наводњавање и модернизацију производње, Србија ће и даље бити талац временских услова и глобалних тржишних кретања.

Хоће ли српски пољопривредници успети да ухвате нови тржишни талас или ће и даље бити жртве неизвесности? Одговор на ово питање даће наредна жетва.

Детаљни подаци су у документу: Извештај о тржишту кукуруза март 2025