Тржиште пшенице у Србији суочава се са динамичним променама у 2025. години. Повећана површина под пшеницом, стабилна производња и рекордан извоз наговештавају добру годину за произвођаче, али глобални фактори и даље остају кључни у обликовању цена и тржишних токова.

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2024. години у Србији је произведено 2,9 милиона тона пшенице на површини од 549.032 хектара, уз просечан принос од 5,3 тоне по хектару. За сетву 2025. године, површине су повећане за 8,6%, што сугерише благи раст домаће производње у наредном периоду.

Обилне кише у септембру омогућиле су оптималне услове за сетву, док су каснији периоди суше изазвали различите фазе развоја усева. Тренутно је у току прихрана озимих култура, а препоруке за употребу ђубрива се заснивају на анализи земљишта и доступним залихама азота.

Тржиште пшенице: Рекордан извоз и благи раст цена

У 2024. години цена пшенице на домаћем тржишту била је релативно ниска, уз благи раст током године. Највиша просечна цена забележена је у децембру (22,81 дин/кг без ПДВ-а), док је најнижа била у марту (18,57 дин/кг). Главни фактори који су утицали на ниске цене укључују повећан увоз јефтине украјинске пшенице у Европу, као и рекордну домаћу производњу уз високе прелазне залихе.

Међутим, рекордан извоз је ублажио притисак на домаће тржиште. У тржној 2023/24. години извезено је чак 1,46 милиона тона пшенице и њених производа, што представља повећање од 43% у односу на претходну годину. Током првих седам месеци тржне 2024/25. године, извоз је већ достигао 876 хиљада тона, што је раст од 17% у поређењу са истим периодом претходне године. Ови подаци указују на наставак снажног извозног тренда у 2025. години.

Глобална сцена: Турбуленције, али без раста цена

На глобалном нивоу, према подацима USDA, светска производња пшенице у 2024/25. години предвиђа се на 793,24 милиона тона, што је благо повећање у односу на претходне прогнозе. Међутим, залихе су смањене за 3,2%, док се очекује и пад извоза за 4,2%.

Цене пшенице на међународном тржишту остале су релативно стабилне, упркос бројним изазовима. Европска унија је почетком 2024. увела увозне царине од 95 ЕУР/т на руску пшеницу, чиме је она постала неконкурентна на тржишту ЕУ. Додатни проблеми настали су због напада Хута у Црвеном мору, који су ометали транспорт украјинске пшенице. Истовремено, Русија је повећала извозне царине за 18% и значајно смањила извозне квоте за 2025. годину како би заштитила сопствено тржиште. Ипак, упркос овим факторима, раст цена пшенице није забележен, јер глобално тржиште и даље има довољно залиха.

На домаћем нивоу, држава и даље спроводи мере за подршку пољопривредницима. Уредба о ограничавању цена нафтних деривата омогућава пољопривредницима куповину дизел горива по субвенционисаној цени од 179 дин/л, док је на снази и правилник о повраћају акцизе од 50 динара по литру за гориво коришћено у пољопривреди.

Закључак: Изазови за 2025. и даље неизвесни

Иако су услови сетве били повољни и извоз бележи рекордне резултате, произвођачи пшенице и даље остају под утицајем глобалних фактора. Стабилност цена на светском тржишту и кретања извозне тражње биће кључни показатељи за даље планирање у домаћој производњи и трговини.

Међутим, поставља се питање колико је овај раст извоза одржив на дужи рок? Иако су српски произвођачи у позицији да искористе тржишне прилике, велики део извоза зависи од политичких и економских одлука других земаља – од европских царина, преко руске аграрне политике, до геополитичких конфликата.

Још један критичан фактор је цена производње. Државне мере попут субвенционисаног горива олакшавају производњу, али питање је колико су оне дугорочно одрживе. Раст цена репроматеријала и неизвесност у погледу климатских услова додатно компликују перспективу малих и средњих пољопривредних газдинстава.

Да ли ће рекордан извоз значити и бољу зараду за произвођаче, или ће се опет највише окористити трговци и велике извозне компаније? Одговори на ова питања постаће јаснији у наредним месецима, али једно је сигурно – српски пољопривредници морају бити спремни на брзе промене и прилагођавање новим тржишним условима.