Пројада зачињена сабором народног стваралаштва

Месна заједница Ратина, уз подршку града Краљева и Туристичке организације Краљева, организовала је традиционалну манифестацију под називом „Пројада“, са циљем очувања традиције овог краја, повезивања различитих културних садржаја и сећања на пале борце у Првом и Другом светском рату. Са доласком јесени, када почињу да пристижу плодови вредних сељака из Ратине, одржане су две манифестације: „Пројада“, која чува стару кулинарску традицију, и смотра народног стваралаштва, која чува од заборава народне игре и песме.

Пројада је манифестација посвећена проји и другим јелима од кукурузног брашна. После једногодишње паузе, у селу Ратина поново је одржана 16. по реду „Пројада“, као и 34. смотра народног стваралаштва. Овогодишњи учесници, међу којима су били кухари-аматери и веште домаћице, показали су своје умеће у припреми проје, пројаре, качамака и других старих српских јела.

Манифестација је употпуњена богатим културно-уметничким програмом у оквиру којег је одржана и смотра дечјег народног стваралаштва са више од 300 учесника. Према речима Загорке Радојевић, која редовно учествује у оваквим манифестацијама, припрема траје три дана: „Прво правим слаткише, па слане ђаконије. Ту је купус из земљаног лонца, пасуљ, риба, пуњене паприке, пите, пројице… Није ми тешко, волим да сам међу народом,“ рекла је Загорка.

На штандовима су чланови стручног жирија и бројни посетиоци могли да пробају разне специјалитете. Велика пажња је посвећена проји, која се традиционално прави од кукурузног брашна, воде и соли, док се пројара, „господскија проја“, припрема уз додатак киселе воде, маслаца, сира или кајмака.

Помоћник градоначелника за културу Милош Милишић поздравио је учеснике и посетиоце, истичући важност манифестације за очување српске традиције и сећања на пале борце. „Оволики број учесника у културном и такмичарском програму доказује да ова манифестација треба да живи,“ рекао је Милишић.

Драгица Радевић, организатор манифестације, истакла је значај очувања проје као симбола српског сељака и војника: „Проја нам је давала снагу да преживимо тешка времена. Наш слоган ‘Боља наша проја него туђа погача’ говори све.“

У културно-уметничком програму је учествовало више од 200 деце из културно-уметничких друштава. Војин Којевић, најмлађи учесник, има тек пет година, али је веома поносан на своје учешће: „Много ми се све допало, највише волим да играм,“ рекао је Војин.

Титулу најбоље припремљене проје ове године понела је екипа Пицерије „Змај“ из Краљева, док су Аница и Јелена са Берановца биле најбоље у категорији пројаре. Загорка Радојевић није имала конкуренцију у припреми качамака, а екипа „Милаковац тим“ је освојила шампионски пехар за најбоље старо традиционално јело.

Професорка Душица Серадаревић, председница жирија, изјавила је да је жири имао тежак задатак: „Свака домаћица заслужује десетку јер су се заиста потрудиле да представе српска јела на најбољи начин.“

Манифестација је почела полагањем венаца на спомен обележје погинулим борцима у Другом светском рату и ратовима из деведесетих. Званично ју је отворио Момир Ђорђевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и борачка питања.

Кукурузно брашно, које не садржи глутен, има изузетно позитиван утицај на здравље. Некада сиротињска храна, данас је популарна у ресторанима широм Краљева. Видимо се поново следећег септембра!

Сања Цветковић