Одгајено 7 младих орлића

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) готово пуну деценију прати популацију орлова крсташа, критично угрожене врсте у Србији. Овогодишња гнездећа сезона потврђује постепени опоравак ове врсте и ширење територије коју заузимају: забележено је 14 парова, од чега је 6 парова успешно извело укупно 7 младих. Подсећамо да је пре свега 8 година у Србији постојао само један пар ових орлова који красе национални грб Србије.

Током зимских и раних пролећних месеци, орнитолози и сарадници ДЗППС-а, у потрази за крсташима истражују територије које испуњавају услове за њихово гнежђење. Тако је и ове године више пута обиђена Војводина. Установљено је да су сви напори претходних година улагани у опоравак ове врсте, а које је предводило ДЗППС, дали резултате.

Популација крсташа се очигледно повећава, птице се појављују на гнежђењу тамо где их није било, тако су се ове сезоне први пут гнездили и изван Баната, у Бачкој, а главни правци њиховог ширења су са севера на југ, долином реке Тисе, као и дуж румунске границе. Како из године у годину расте број гнезда, више није изводљиво даноноћно их чувати, што је ДЗППС радило од 2017. године, већ се периодично обилазе.

„Посматрали смо 14 парова крсташа који су бранили и обележавали територије за гнежђење, њих 13 успешно је дошло до фазе гнежђења, од чега се један пар налази у Румунији, на свега 500 метара од границе са нашом земљом али се већински хране са ове стране границе. Тако да смо могли да контролишемо 12 парова.Успешност гнежђења је половична, шест парова је изнедрило укупно 7 младунаца који ће се ускоро винути пут неба“, каже Милан Ружић, извршни директор ДЗППС.

Једини пар крсташа из 2016. године, Бора и Ержика, и даље поносно чува своју територију у Српском Крстуру. У њихово гнездо је и ове године стигла принова, младунац Влада, који је крајем јуна обележен пластичним и металним ножним прстеном као и уређајем за сателитско праћење.

На овај начин, годишње се обележи свега један до два млада крсташа. Ово је најосетљивија епизода у праћењу крсташа јер је потребно погодити кратак период када су младунци довољно порасли, али још увек нису напустили гнездо. Да би их лиценцирани прстеновачи обележили, неопходна је помоћ професионалних пењача који ће се попети на највише дрвеће где се налазе орловска гнезда, спустити младунце на земљу, а потом их обележене вратити родитељима. Зато је у симболично важном именовању младунаца, ДЗППС одлучило да се ове године захвали Влади Рашковићу, предводнику групе новосадских пењача без којих обележавање претходних година не би било могуће.

Поред теренских посматрања гнезда, орнитолози ДЗППС-а прате још 5 младих орлова обележених од 2021. године: Миму, Михајла, Раденка, Иванку и Јоцу. Оваквим начином праћења, претходних година се значајно увећало познавање крсташа. Птице су показале где се задржавају, где лове плен, где спавају, који предели им највише одговарају и тако се могло претпоставити које територије ће насељавати.

Дошло се до сазнањада се млади орлови редовно враћају на родитељске територије, али и да посећују територије других парова крсташа. Млади орови имају другачију обојеност перја, а научници то објашњавају као механизам за смањење сукоба са одраслим орловима који иначе прогоне друге птице грабљивице са својих територија јер их сматрају уљезима и конкурентима за плен.

„Према ономе што смо могли да сазнамо из теренских истраживања, највећи изазов опстанку орлова и даље је недостатак великог и старог дрвећа за смештај гнезда, огромно узнемиравање јер су оранице прогутале природна станишта као и још увек присутно тровање. Ове године један млади орао крсташ нађен је отрован код Мола, а једна јединка је пронађена повређена у близини Тараша. Ако се страдања орлова буду смањила, популација ће брже да се опоравља и враћа на некадашња станишта“, додаје Ружић.

Циљ у процесу оправка крсташа за наредних 5 година јесте повратак крсташа у пределе Делиблатске пешчаре и Фрушке горе, уз повећање популације до 25 гнездећих парова. Да би се то постигло, потребна је снажна сарадња многих чинилаца попут државних институција, јавних предузећа, управљача заштићених подручја, пољопривредника, шумара и локалних заједница.

Извор: https://pticesrbije.rs/nasi-orlovi-nisu-razocarali-povecava-se-populacija-krstasa/ фото: Марко Шћибан

фото: ДЗППС Марко Шћибан, Јелена Николић Антонијевић