Кућа која мирише на храну: чувар породичних вредности или трошак?

У савременом свету убрзаног живота, дилема између домаћег кувања и куповине готових јела постала је свакодневна. Са једне стране, многи сматрају да је кућа која мирише на кувану храну симбол топлине и породичне блискости. Са друге стране, све више људи се окреће практичности и штеди време купујући готове оброке.

Катарина Стојковић и Јелена Боровина, љубитељке кувања, показују да је могуће одржати баланс. Катарина, мајка двоје деце, и запослена у маркетиншкој агенцији, инсистира на здравим оброцима за своју породицу. Јелена, студенткиња економије, већ је преузела варјачу у својој петочланој породици, уводећи традиционалну домаћу храну у свакодневну исхрану. Њихова тајна је у планирању – припремају оброке унапред, штедећи и време и новац.

“Обавезно правим детаљан списак намирница. Када све испланирам, велики део хране складиштим у замрзивач, као што су пасуљ, сарма и чорбе,” каже Катарина. Овакав начин кувања не само да олакшава живот, већ и доприноси уштеди породичног буџета.

С друге стране, Драгана и Урош Андрић, родитељи троје деце и баке и деке двоје унучади, искористили су љубав према кувању за покретање сопственог посла. Њихова “кухињица” нуди домаће специјалитете као што су гулаш, мусака и разне чорбе. “Наши гости су сви – од запослених до средњошколаца и самачких домаћинстава,” истиче Драгана.

Цена готових јела у њиховој понуди је прилагођена потребама купаца. Тако, велика порција пасуља кошта 520 динара, док је припрема истог код куће за четворочлану породицу око 1.000 динара, без укључене цене струје и труда.

Питање остаје отворено – да ли кућа која мирише на храну заиста чува породичне вредности или је куповина готових јела практичнији избор? Одговор на ово питање, као и одговорност за избор, остаје на сваком појединцу.

Тема припреме и конзумирања хране постаје све актуелнија и у европским земљама, где је начин живота такође све бржи, а време драгоцен ресурс. У земљама попут Француске и Италије, где је гастрономија део културног наслеђа, многи се и даље ослањају на традиционалне методе припреме хране, али уз савремене иновације.

Пјер Деброн, гастрономски блогер из Париза, истиче важност комбиновања практичности и традиције. „У Француској, многе породице купују свеже састојке на локалним пијацама. Ипак, све је већа потражња за полуприпремљеним оброцима који омогућавају брзу припрему, али без губитка квалитета. То је начин да се очувају укуси домаће кухиње, али да се уштеди време.“

Слично искуство дели и Лаура Роси, власница породичног ресторана у близини Милана. „Приметили смо да људи често долазе по наша готова јела, али их ипак воле мало дорађивати код куће – додају зачине или неки лични печат. На тај начин осећају да су укључени у припрему, а опет не губе превише времена.“

У Немачкој, студије су показале да више од 60% домаћинстава планира недељне оброке како би избегли бацање хране и смањили трошкове. Ана Шмит, домаћица из Хамбурга, каже: „Користимо замрзивач као савезника у штедњи. Све што не потрошимо тог дана, одмах пакујемо и складиштимо. Касније је то готов оброк за дане када немамо времена за кување.“

У Србији, сличан тренд прати и Игор Марковић, који је недавно започео свој мали бизнис доставе домаће хране у Новом Саду. „Готова јела постала су хит међу младим људима који раде од куће. Ипак, оно што људи највише цене је домаћи укус који враћа у детињство,“ објашњава Игор.

Извор: РТС, АГРОПРЕСС