Каква је ситуација у производњи млека и сарадњи са откупљивачима?

У срцу Мачве, једног од најважнијих региона за сточарство у Србији, млади пољопривредници попут Слободана Макевића, Милоша Гокића и Душана Филиповића улажу велики труд у производњу млека. Они истичу да је ситуација далеко од идеалне, али и да постоје могућности за напредак ако се уложе додатна средства у модернизацију фарми.

„Тренутно нам је најпотребније да држава уложи у савремену опрему како бисмо могли да подигнемо квалитет млека и целокупну производњу. Само тако можемо остати конкурентни“, наглашавају сточари. Иако субвенције постоје, оне често касне, што додатно отежава рад. Како додају, конкурисали су за механизацију, али још увек чекају испоруку.

На газдинствима ових младих пољопривредника дневно се произведе између 330 и 550 литара млека. Слободан Макевић, који има 35 музних крава, наводи да на његовом имању укупно има око 100 грла. Он додаје да је последњих 50 година сточарство породична традиција коју је наследио од деде и оца. Млеко предају откупљивачима, а Шабачка млекара, са којом сарађују, до сада је била коректна и исплаћује откуп уредно.

„Ако овако остане, добро је. Али, неки произвођачи у другим крајевима имају проблема са откупом. На југу Шумадије многи фармери не успевају да предају целокупну количину млека“, истичу саговорници.

Изазови у сточарству

Одржавање високог квалитета млека представља велики изазов. „Радимо на хигијени, користимо апсорбенте за афлатоксине, али без нових инвестиција тешко је достићи европске стандарде“, истичу пољопривредници. Већина газдинстава и даље користи традиционалне методе муже, што додатно компликује одржавање микробиолошке исправности млека.

„Веома је тешко произвести млеко у захтеваном нивоу квалитета јер немамо млеководе, већ користимо музилице. То отежава контролу микробиологије млека. Трудимо се да поштујемо све процедуре, редовно перемо опрему и користимо одговарајуће растворе, али би нам много значило улагање у савремену опрему“, наглашавају сточари.

Субвенције и финансијска подршка

Сточари су углавном задовољни добијеним субвенцијама, али имају примедбе на кашњење исплата. „Све је исплаћено, осим четвртог квартала премије за млеко. Ранијих година та исплата је стизала већ у фебруару, али ове године касни. Сетва је пред нама, потребно је купити репроматеријал, а храна за стоку је скупа. Свака помоћ нам је потребна, али нам је још важније да новац стиже на време“, објашњавају они.

Сточари се жале да се вредност новца смањује због кашњења исплата. „Ако се премија за млеко исплати месец или два касније, тај новац већ изгуби на вредности, јер у међувремену цене хране и репроматеријала расту. Најважније је да се држимо рокова, јер та помоћ нам значи највише онда када стигне на време.“

Будућност сточарства у Србији

И поред свих потешкоћа, ови млади људи остају на својим имањима и планирају даље ширење производње. „Ово је посао који захтева 365 дана рада годишње, али ако се уложе средства у модернизацију, перспектива постоји“, закључују они. Слободан Макевић додаје да му је циљ да у наредних пет година изгради нови објекат и уведе аутоматизацију, како би олакшао рад себи и својој породици.

„Посао је тежак, али га мораш волети. Ако немаш жељу, све пада у воду. Уз подршку државе и улагања у савремену технологију, српско сточарство има перспективу“, поручују сточари из Мачве.

Извор: РТВ, Емисија Бразде