Лето у Србији
Постоје места која нису позната, али остају у души као мирис бакине кухиње. Србија је пуна таквих локација – тихих, искрених, неразметљивих. Људи који путују светом понекад не виде шта имају на два сата од куће.
А лети, баш кад све успори, Србија покаже своје најлепше лице.
Заовинско језеро – огледало мира
На Тари, између бора и тишине, лежи Заовинско језеро. Вода зелена као стакло, шуме које миришу на смолу, и један дрвени чамац — довољан за цео дан. Овде се не жури. Љуљашке на обали, домаћи сир, хладна дреновача. Најлепше је кад падне тишина, а чује се само како жабе коментаришу живот.
Тршић и Текериш – корен и сећање
У Тршићу, родном месту Вука Караџића, језик се чује дубље. Тамо није само споменик, већ ваздух који мирише на стару школу, погача испод сача, и уста која говоре полако. У Текеришу, где се сећање на Церску битку чува као света вода, стоје крстови и беле клупе, баш да се седне и размисли.
Водопад у Гостиљу – хладовина на длану
Гостиље, недалеко од Златибора, има један водопад који не виче – само тихо пада, као што киша падне кад јој нико не смета. Поред тога, људи продају јабуке, домаће јаја и мед. Купиш све што ти не треба, али баш зато је добро.
Палић – успомена на лепши свет
На Палићу је све као из бајке – језеро, чарде, мирис вина, шарене клупе. Понекад се учини да ће неко из 19. века проћи поред тебе у шеширу. А понекад се и стварно појави нека бака с корпом за пијацу и каже: „Седи, дете, шта си се уморио?“
Кремна – узајамно чудо
У Кремни је све мало чудно. Ту живе људи који верују у енергије, пророчанства, чудне стрелице на путу. Али чим седнеш у хлад под неком липом, попијеш домаћи чај и загледаш се у планину – схватиш да је у реду да нешто не разумеш. Само будеш. Довољно је.
Љубовија и Дрина – хладна вода, топли људи
Кад станеш на обалу Дрине код Љубовије, и загазиш бос у ледено плаву воду, заборавиш и шта си студирао и где радиш. Дрина те научи да будеш присутан. Љуљашке изнад воде, домаћини што ти одмах пеку рибу, и ноћ у брвнари где је звезда више него мисли.
Салаши у Војводини – мир, винова лоза и тамбуре
Ако волиш равницу, сунцокрете, и глинене тањире на белом столњаку — прави избор су салаши. Овде доручкујеш уз звуке тамбуре, ручаш под орахом, а вечераш док се дан гаси над пољима. Живот је прост, али свака реч носи тежину.


