ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ СВЕТИЊА У СРБИЈИ

Ако постоји честица небеског и божанског у овом данашњем свету онда је то свакако Хитон Христа Господа. Часна риза, како је још зову, је једна од највећих светиња хришћанског света и од средине априла је у Србији. У пратњи су два руска монарха Арсеније и Валентин из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова у оквиру Московске патријаршије где се Хитон чува. Вернике дочекују са благим осмехом, благосиљају и за Србе имају само једну реч – браћа. Светиња је у Србију дошла на молбу српског народа, по благослову српског патријарха Иринеја и допуштењу патријарха московског и све Русије Кирила.

Шта је Хитон?

– Хитон је честица одеће коју је Господ носио за време свог овоземаљског живота пре 2.000 година. То је најфинија и најквалитетнија тканина коју је изаткала сама Богородица, мајка Божја својим пречистим рукама. Тканима је без иједног шава направљена од фине, танке камиље длаке. У свету постоје само три овакве светиње. Једна је негде у Немачкој, друга у Грузији, а ова се чува у Русији и сматра се највреднијом, јер је овај Хитон Христ носио у време свог овоземаљског страдања и натопљена је његовом крвљу – каже отац Емил Миловановић, свештеник при храму Рођења светог Јована Крститеља на Петловом брду. Током свог путешествија по Србији ова светиња је обишла многе храмове, на хиљаде верника је целивало, многи су се молили за здравље, тражили спас и опрост. Драгоцени комад тканине велик тек неколико милиметара чува се испод стакла у златној кутији.
– Долазак Хитона је велики Божји благослов за Србију. Људи морају да схвате да целивајући светињу и тражећи милост и помоћ од Господа је тек почетак њиховог исцељења. Треба да се потруде да се сачувају од греха, промене свој живот на боље и чине добра дела како би их Господ препознао као своје слуге – поручио је уз благи осмех отац Емил Миловановић.
Према предању Богородица је изаткала три хитона за свог сина – први је носио када је био дете, други као младић и трећи током страдања. Баш трећи био је изузетне лепоте, а задивио је чак и невернике. Да га не би цепали римски војници су бацали су коцку коме ће припасти. Тако је Хитон постао и остао симбол целовитости и јединства цркве, државе, друштва, породице, људи у хришћанству кроз целу историју. За Хитон се везују бројна исцељења и чуда, нека су забележена и у Библији, али једно је сигурно – ко верује њему се чуда и догађају.

Благодет од Бога

После цркве на Петловом брду Хитон је уз строгу полицијску пратњу пребачен у храм Светог Ђорђа на Бановом брду, а потом у цркву Светог Николе у Земуну, а затим у храм Свете Тројице такође у Земуну. И свуда иста слика, верници који стрпљиво и у миру чекају свој ред да целивају светињу. У позадини се чује тиха песма која велича Господа, а сви као да су повезани танским, невидљиви и нераскидивим нитима вере. Јер, човек који верује за њега су сва чуда могућа.
– Обилазим често светиње у Србији и у иностранству. За мене као верника ово је велика благодет од Бога – каже Иванка Томић.
Мало даље од ње млада мајка са двоје мале деце. И она је дошла да се поклони светињи, док у рукама држи преслатку, насмејану, плавокосу бебу. Девојчица од седам – осам месеци млатара пуначким ручицама и пружа их ка старијем брату који је стајао миран и озбиљан уз мајку, као да осећа важност тренутка и места на коме се налази.
Подаље у подужем реду верника старија бака стрпљиво је чека да целива светињу. Седу главу је покрила марамом, замишљена је и готово неприметно је померала усне док је шапутала молитву.
– Дошла сам да се помолим Богу за све моје живе и мртве, да се захвалим на животу какав сам имала. Било је и туге, патње али и лепих, срећних тренутака све онако како је Господ хтео. Захвална сам браћи Русима који су ову светињу донели у нашу напаћену Србију – каже бака Стана витална старица од осамдесет лета.
За долазак Хитона у Србију, истиче отац Миловановић, посебно је заслужна Наталија Владимировна Шатиљина коју је љубав према Србији задржала већ две деценије у Београду. На путу између Русије и Србије, успоставља економске, привредне, културне, духовне везе, као и везе у образовању, уметности, збратимила је српске и руске градове. Захваљујући њој ова светиња је први пут у Србији и доступна свима онима којима је вера у срцу. Јер, у овом убрзаном свету где је на цени само материјално и опипљиво, често заборављамо на веру и једине праве вредности које се носе дубоко у срцу, иако је само то важно.