Чувари породичне традиције

Породица Стајић у грнчарству је пола века. Од свог оца занат је наследио син Станимир Стајић (50) из Врања. Успео је да сачува породичну традицију.

– Овај занат смо сачували стицајем околности непланирано. Отац се бавио грнчарством, али је прерано отишао, преминуо је једноставно болест је била јача. Ја сам хтео да кренем да дорадим те неке ствари које су остале и ево остао сам у том послу, већ 21 годину – започиње причу Станимир.

Истиче да је у грнчарству ако се узме у обзир и очев рад породица Стајић из Врања пола века:

– У овом занату је најважније да човек има вољу, жељу и да ради оно што воли и што му доноси неки извор прихода и обезбеђује егзистенцију значи да може да се живи од тога. И може да се живи од тога, али јако је тежак, захтеван и мукотрпан посао. Радити грнчарију значи одрећи се много тога у животу, одрећи се многих уживања и одвојити цео дан од јутра до мрака да будеш успешан да можеш да урадиш довољно од посла, да можеш да будеш конкурентан на тржишту – објашњава Станимир.

Илустрација: Грнчарија као породични бизнис већ више од пола века

Ова породица из Врања продаје грнчарске производе широм Србије – на пијаци, вашарима, манифестацијама, док је производња смештена у кући Стајића.

У питању је ручна израда, каже наш саговорник и објашњава сам процес производње.

– Грнчарија се прави од земље одређене врсте која се копа у природи, глина иловача се меље припрема, кваси се одваја на комаде и ставља на грнчарски точак и тако се обликује посуда – наводи Станимир.

На питање шта је најтеже направити одговара:

– Све је то ручни рад и све је тешко, али да издвојимо “каначе” такозвана “тестија” за воду, то је ипак, најтеже да се уради.

У палети производа Стајића је доста тога: обично су то посуде употребна грнчарија за кућу за домаћинство. Има ту разноразних посуда које се користе у рерни и на плотни шпорета. Ту је и сач за припрему меса, користи се посебно у ресторанима за припрему специјалитета, а међу најпродаванијим производима су ђувечара и грне.

– Рецимо, ђувечара која је погодна за коришћење у рерни, за печење за малтене сва јела која се припремају у рерни, а имамо и лонац грне, како га код нас у Врању зову, који иде горе на шпорет, а у њему се кувају купус и пасуљ.

Станимир открива да је израда тестије, или каначета најзахтевнија, док је за израду ђувечаре потребно пет до шест минута. Све зависи од величине, али је много тежа припрема док се дође до израде посуде, припрема глине. У изради тестије се најпре добија облик саксије, па се онда затвара у горњем делу и добија уско грло на врху. Онда иде украсно шарање. Радим са супругом, а имамо и раднике који помажу у оквиру наше грнчарске радње “Стајић М” – објашњава Станимир.

Стајићи имају две ћерке, а да ли ће оне наставити породичну традицију остаје да се види:

– Обично дечаци раде овај посао, али нема везе ако буде интересовања код њих што да не – са осмехом објашњава наш саговорник.

Грнчарски производи су јако интересантни и као поклон, објашњава наш саговорник и данас је изненађење кад неко добије поклон уникатне грнчарије, што се ретко дешава.

НАЈЈЕФТИНИЈЕ ТАВЧЕ

Мала посуда је најјефтинији производ у грнчарији породице Стајић такозвано тавче које се користи у домаћинству код припрема славе и кошта 250 динара. Остало грнчарско посуђе је од 250 до 2.500 динара зависно од величине. Тестије су од 600 до 700, веће од 900 до 1.000 динара. Сач са поклопцем који се користи за припрему меса посебно у ресторанима је од 3.000, па до 6.000 динара у зависности од величине.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4436145/stajice-iz-vranja-ceo-jug-poznaje-pola-veka-su-ovom-poslu-nema-pijace-ni-vasara-na-kojima-nisu-ponudili-svoj-sac-ali-i-testije