ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУ

April 12, 2023

ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУ

Задужбина краља за понос српском народу

После више од седам деценија 23. октобра. 2016. године зачула су се звона на опленачкој цркви Светог Ђорђа оглашавајући краљевско венчање. Тог сунчаног, јесењег дана принц Михаило, најмлађи син принца Томислава Карађорђевића и принцезе Линде, оженио је Љубицу Љубисављевић. Годину дана касније на истом месту поново су се зачула свадбена звона. Овог пута венчали су се принц Ђорђе Карађорђевић и његова изабраница Фелон Рајман, а овог пролећа на Опленцу судбоносно „да“ изговорили су и принц Душан и његова изабраница Валерија Демузио. Нису српски принчеви случајно одабрали баш задужбину свог прадеде краља Петара И Карађорђевића. Црква Светог Ђорђа на Опленцу једна је од најлепших у Србији, и без даха је оставила угледне званице из целог света који су били гости на венчању српских принчева.

Задужбина краља Петра И Карађорђевића

Бела попут горских снегова црква Светог Ђорђа налази се врху Опленца, окружена је шумом која још више истиче јединствену елеганцију и лепоту ове грађевине коју је као цркву – маузолеј и своју задужбину подигао највољенији српски краљ Петар И Карађорђевић. Сам прилаз цркви почиње дугачким степеницама од хотела Опленац. Степенице и пут су оивичени масивним камењем, а сваки метар и сваки каменчић одише бурном историјом српског народа. И ту на врху међу зеленилом одакле пуца поглед на краљевачке винограде налази се ремек дело сакралне архитектуре с почетка 20. века.
Петар И Карађорђевић за краља Србије крунисан је 1904. и једна од његових првих одлука након доласка на престо била је да подигне цркву и испуни аманет дат оцу Александру да у Тополи изгради велики храм у коме би се сахрањивали сви Карађорђевићи. Краљ је изабрао сам врх брежуљка познат као Мали Опленац који се са својих 337 метара висине наметнуо као идеално решење. Расписан је велики национални конкурс за изглед будућег храма на коме је победио рад Николе Несторовића, знаменитог градитеља и професора Универзитета. Камен темељац је положен 1907. узидана ктиторка повеља, али краљ није био задовољан. Две године касније поново је био расписан конкурс за пројекат цркве и овог пута победио је тада млади архитекта Коста Ј. Јовановић. Он је краљу понудио петокуполно здање опленачке цркве у облику слободног крста и изградња је започета 1910. године. До краја наредне године црква је била под куполним покривачем, а фасада је направљена од белог мермера са оближње планине Венчац. Западна фасада где се налази улаз у цркву украшена је монументалним порталом у чијем полукругу се налази мозаична икона Светог Ђорђа, која симболише победу српског народа над непријатељем. Изнад врата се налази широка клесана трака на којој је грб Карађорђевића са геслом “Бог ми је прва нада”. Врата од тешке храстовине обложене бронзом, одају утисак величине и сигурности.

Ремек дело српско – византијског стила

Црква је петокуполна грађевина саграђена у српско – византијском стилу, унутрашња дужина је 30, а висина свода 27 метара. У храму се налазе два саркофага – у северној певници саркофаг краља Петра И а у јужној саркофаг Вожда Карађорђа. Између ова два саркофага у центру храма налази се масивни полијелеј, наопако постављена круна која симболизује тугу српског народа због пропасти српског царства на Косову 1389. године, начињена од бронзе и тешка 1.500 килограма.
Испод површине целе цркве налази се крипта намењена за сахрану чланова династије Карађорђевић. У крипти се налази 39 гробница, а до сада је сахрањено 28 чланова, односно шест генерација династије Карађорђевића. Краљ Петар И имао је идеју да се у цркви на зидове уместо фресака урежу имена свих српских војника погинулих у балканским ратовима, али се од те идеје одустало.
Током Првог светског рата недовршени храм је брутално опљачкан, однет је бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран и звона, полупани прозори, мермерни стубићи и орнаменти, оскрнављени гробови у крипти… На жалост, краљ Петар И није дочекао завршетак свог капиталног храма. Умро је 1921. године, па је цркву довршио његов син Александар, а храм је поново освештан 9. септембра 1930. године. У функцији је био само наредних 15 година, а потом је све до деведесетих година прошлог века био скрајнут и готово заборављен.
Иако ова црква спада у ремек дело српско – византијског градитељства, нешто друго је чини јединственом у свету. То је нестварно леп мозаик којим су украшени унутрашњи зидови и који буквално оставља без даха свакога ко је икада крочио у овај храм. На идеју да цркву украси мозаиком, дошао је Петров син и наследник на престолу Александар И Карађорђевић. Он је овај деликатан посао поверио архитекти Николају Краснову који је после Октобарске револуције отишао из Русије и нови дом стекао у Србији. Краснов се прославио као архитекта који је на Јалти изградио дворац „Ливадија“ летњиковац руског цара Николаја И после чега је проглашен за „архитекту руског царског двора“ и на овом положају је био све до Октобарске револуције.

Мозаик у мурано стаклу и позлати

Мозаик у цркви Светог Ђорђа на Опленцу рађен је по узору на најлепше фресаке из више од 60 српских средњовековних манастира. Уместо камена коришћено је најфиније италијанско мурано стакло. Мозаик се простире на 3.570 квадратних метара, има 725 композиција са 1.500 ликова. Једини који није преузет из средњовековних манастира је лик краља Петра И на ктиторској композицији. Мозаик се састоји од више десетина милиона коцкица које су ручно слагане пуних девет година. Каменчићи дају 15.000 различитих нијанси боја! Све што је у мозаицима жуте боје је четрнаестокаратна позлата, док је на олтару и на иконостасу двадесетчетворокаратна позлата. У свету постоје веће површине под мозаиком у верским храмовима, међутим коцкице које су унете у њих су већих димензија, док мозаик овако финог квалитета и израде не постоји нигде више на планети. Вредност овог мозаика се не може израчунати, али се може проценити на основу чињенице да је у време украшавања овог храма килограм италијанског мурано стакла вредео као килограм злата! Храм Светог Ђорђа на Опленцу проглашен је за споменик културе од изузетног значаја. Руку на срце ово величанствено здање заслужује да се нађе и на Унесковој листи светске културне баштине.