Image Alt

У ПОСЕТИ КРАЉЕВСКОМ МУЗЕЈУ НА ОПЛЕНЦУ

У ПОСЕТИ КРАЉЕВСКОМ МУЗЕЈУ НА ОПЛЕНЦУ

Истина и мит о благу Карађорђевића

У питомој Шумадији на Опленцу недалеко од Тополе ушушкао се Краљевски комплекс, кога зову и српски Версај. На врху брда је црква – маузолеј краља Петра И Карађорђевића „Свети Ђорђе“ у чијој крипти је сахрањено 28 чланова краљевске породице. У оквиру комплекса налази се музеј, виле краља Александра (Краљева вила) и краљице Марије, краљевска винарија, виногради, Карађорђев конак и касарна, хотел… Комплекс се простире на 142 хектара, а као своју задужбину краљ Петар И Карађорђевић је тестаментом оставио српском народу. Део комплекса је отворен за јавност и годишње га посети више од 80.000 туриста махом из Русије и Кине.

Благо са Опленца

У Петровој кући пет година је живео краљ Петар И Карађорђевић лично надгледајући градњу цркве Светог Ђорђа. Грађена је по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића који је пројектовао и цркву, а саграђена је у шумадијском стилу. Иако је грађена као привремени објекат временом је претворена је у Музеј венаца и реликвија у коме се чува део блага краљевске породице. Током своје владавине Карађорђевићи су добијали вредне поклоне из Јерусалима, са Свете Горе, из царске Русије, али је мало тога сачувано. Светогорске иконе, златна дијадема, Златни Фабержеов рам са фотографијом краљице Марије са синовима Томиславом и Андрејом, сабља димискија од сребра и злата израђена у Бечу, маршалска палица, као и многе друге црквене и личне реликвије краљевске породице само су неки од изузетно вредних експоната који се чувају у овом музеју. О благу Карађорђевића деценијама су се испредале легенде и митови. Након априлског слома 1941. једва пунолетни краљ Петар ИИ Карађорђевић склонио се у Велику Британију. Легенда каже да је са собом однео огромно благо из краљевског трезора. Међутим, историја је показала да је истина ипак била нешто другачија. Наиме, од 204 врећа са златом, сребром и непроцењивим уметничким делима само 16 је стигло у Лондон. Највећи део су запленили Немци, нешто Италијани, а део је завршио у рукама усташа. Највредније црквене реликвије чуване су у манастиру Острог где су седам година после Другог светског рата поред злата нађене непроцењиве реликвије које су Малтешки витезови поверили на чување краљу Александру после пропасти Романових. То су три највеће хришћанске реликвије – рука Јована Крститеља, икона светог Луке и крст опточен драгим камењем који је направљен од часног крста на коме је разапет Исус Христ. Ове реликвије се данас чувају у манастиру Рођења Пресвете Богородице на Цетињу.

Икона у седефу

Најдрагоцени експонат у музеју на Опленцу је икона „Тајна вечера” израђена у седефу по мотивима истоименог чувеног Микеланђеловог дела. Ову икону је јерусалимски патријарх поклонио краљу Александру 1924. године у знак захвалности за помоћ Јеврејима. После атентата у Марсеју на сахрану краља Александра као Хитлеров изасланик дошао је Херман Геринг. Он је био опчињен иконом у седефу коју је видео на Опленцу, па је након окупације завршила у његовим рукама. Све до краја рата заузимала је почасно место у његовој спаваћој соби. Враћена је у Србију, преко Међународног суда правде 1947. године. Заслуге припадају и тадашњој тајној служби Озна, а посебно једном човеку – Слободану Крстићу Учи родом из околине Тополе. Обучен за специјалне операције он је успео да уђе у траг овој драгоцености и омогући њен повратак у земљу. Осим иконе у седефу на Опленцу се чува још неколико вредних светогорских икона од којих је најпознатија она са ликовима Светог Саве и Светог Симеона. Њу је краљ Петар И добио од светогорског братства као поклон поводом ступања на престо 1904. Верује се да је чудотворна, јер је благо које се у најдраматичнијим тренуцима налазило у њеној близини остало је сачувано до данашњих дана. Пажњу посетилаца музеја привлачи и дуборез у маслиновом дрвету грчког монаха Григорија која је рађена 60 година, ту је и иконостас, поклон руског цара Николаја који је краљ Петар носио кроз Албанију као приручни олтар, дијадема краљице Марије са праменом косе, венчани прстен краља Александра и краљице Марије са грбовима две краљевске куће, сабља поклон од козака, наочари по којима је Александар Карађорђевић био познат, ратне белешке, дневник краља Петра Првог, писма, фотографије краљице Марије…

Краљевска круна

Многи сматрају да у колекцији опленачког блага недостаје круна краља Петра И Карађорђевића, једина сачувана круна неког српског владара. Изливена је од бронзе са ручке Карађорђевог топа заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење. Током повлачења ка Албанији за време Првог светског рата краљ је одлучио да ову реликвију остави у Србији. У глуво доба ноћи уклоњене су подне даске у згради Призренске богословије, ископана је рупа и њу положена краљевска круна. Током Другог светског рата чувана је у манастиру Жича, потом се селила од музеја до музеја да би 2005. завршила у Историјском музеју Србије иако би било природно да се налази у музеју на Опленцу.

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish