Српски ритуал добродошлице: Слатко, вода и образ домаћина

Није било домаћинства у Србији, било у селу или у вароши, које није у госте дочекивало слатким. Угланцана тацна, чаша хладне воде и мала кашичица у кристалној чинији – тај призор био је више од послужења. Био је то обичај, ритуал добродошлице, симбол части и лепог васпитања.

Слатко се није јело да би се засладило. Слатко се служило да се покаже да сте добродошли. Свако ко би ушао у кућу – род, комшија, путник, пријатељ или намирник – био је дочекан слатким. А домаћица би с осмехом рекла: „Извол’те, слатко и водица.“

Сама припрема слатког била је породични догађај. Кувало се у великим лонцима, у дубоким двориштима, у јулу или августу, од првих трешања, шљива, рибизли, кајсија, купина, па чак и од латица руже. Све је морало да буде „као стакло“ – чисто, густо, провидно. Ниједан шећер није смео да загори, ниједна воћка да се распадне.

У неким крајевима Србије, свака кућа имала је своје омиљено слатко. У Шумадији се највише ценила дуња, у Војводини шљива или рибизла, на југу трешња или грожђе. У сваком крају, међутим, важило је исто правило: нема куће без слатког, као што нема куће без образа.

У доба градских салона и варошких госпођа, служити слатко било је и питање стила. Посуде од порцелана, посебне сребрне кашичице и кристалне чаше за воду биле су неизоставне у богатијим кућама. Али и у најскромнијим домовима, слатко је било прво што се нудило – и последње што се заборављало.

Данас, тај обичај је готово нестао. Ретке су куће где се гост још дочекује слатким, а још ређе су домаћице које га саме кувају. Слатко се прелило у тегле на пијацама и рафове у маркетима. Углавном га купујемо „кад затреба“. Али мало ко се сећа да је некад – увек требало.

Слатко није било ствар потребе. Било је ствар поноса. У њему се није налазио само шећер и воће – већ рад, труд, част и она тиха српска љубазност која није тражила ништа заузврат.

Можда је време да се вратимо једној кашичици. И једној чаши воде. Да би и наш дом, макар у том малом гесту, поново био оно што је некад био – кућа у којој сте добродошли.

Слатко од јагода – стари рецепт наших бака:

Састојци:

• 1 кг јагода (чвршћих, мањих, здравих плодова)

• 1.2 кг шећера

• 1 чаша воде

• 1 лимун (по жељи – сечен на танке колутове или исцеђен сок)

Припрема:

1. Јагоде пажљиво опрати и очистити од петкица, али тако да плод остане цео.

2. У већу шерпу сипати шећер и воду. Загрејати на умереној ватри док се шећер не отопи и сируп не прокључа.

3. Кад сируп постане густљикав (тест: капљица на тањирићу не сме да се разлива), додати јагоде пажљиво, да не пукну.

4. Кувати на тихој ватри око 25–30 минута, повремено протресати шерпу (немој мешати варјачом).

5. При крају кувања, додати лимун (колутове или сок), и кувати још 5 минута.

6. Скинути пену ако се створи. Оставити да се мало прохлади.

7. Топло слатко сипати у стерилисане тегле, затворити и окренути наопако да се вакумира.

Мала тајна:
Ако желиш да јагоде остану целе и сјајне, најбоље је да преноће у шећеру пре кувања (измешати јагоде и шећер, па тек сутрадан кувати).