Професор Костас Ксенопулос – Иконописац Византије

У жељи да вам представимо традицију нашег поднебља, пут нас је одвео до Грчке, где смо срели једног од најпознатијих иконописаца ове земље, али и широм света. Његова дела налазе се широм Грчке, Пољске, Француске, Италије, Финске, Шпаније и Португалије. За сада ништа његово немамо у Србији, сем једног портрета монаха светогорца који се налази у приватном власништву. Реч је о професору Костасу Ксенопулосу, предавачу на Теолошком факултету у Солуну и бројним другим универзитетима.
Лопта која је нашем саговорнику донела несвакидашње искуство и познанство дубоко је урезана у сећање нашег саговорника „Са четрнаест година из сиротишта сам дошао на Свету Гору да учим и са намером да се замонашим. Ни слутио нисам да мој план неће бити остварен. Након десет година проведених на Светој Гори, где сам био искушеник и предавач, по наговору Светог Пајсија, вратио сам се световном животу и основао породицу“.

Професор Костас са сјајем у очима нам је испричао догодовштину из детињства на Светој Гори: „Играли смо лоптом која је у једном тренутку одлетела према монашкој ћелији, тада Оца Пајсија кога нисам познавао. Он је изашао и рекао:
„Костице, молим те, пази да лопта не упадне у рузмарин“. Ни тада, а ни данас нисам сигуран како је могао да зна моје име, јер се до тада нисмо познавали. Касније сам сазнао да се испод рузмарина налази гробно место једног руског монаха, чија је жеља била да се то место не обележава другачије“. каже нам професор Ксенопулос.

Након више сусрета са професором сазнао сам да је са старцем Пајсијем изливао матрицу, односно отисак које су утискиване у дрво и имали су на себи мотиве Свете Горе и православља. Мој задатак је био да нацртам, а отац Пајсије је правио калуп. Неки од њих су и данас у кабинету професора заједно са литературом из целог света. Цела једна полица попуњена је књигама, махом на српском језику а тиче се иконописа нашег поднебља. У његовом дому се налазе копије икона из наших манастира. Као дечак маштао је о томе да једног дана буде владика. Међутим, још тада Свети Пајсије на једном од часова у разговору са осталом децом рекао је не, Коста ће бити познат широм света, биће професор.
И тако данас професор Ксенопулос има породицу, четворо деце и предаје иконопис. Широм света ради његових четири хиљаде ученика. За свој рад награђен је медаљом УНЕСЦО и бројним одликовањима, међу којима су свакако најзначајнија она која је добио од патријараха Александријског Теодорос ИИИ и константинопољског Вартоломеја.
Заједно са сином ради и мозаике и иконопис, а у својој радионици у Катарини која се налази на сат и по од Солуна, иконопише за манастире широм света. Међу бројним радовима доминирају портрети светогорских отаца, а међу њима је и некадашњи игуман манастира Хиландар, отац Митрофан.
„На мој рад, поред Светог Пајсија, велики утицај имали су и други монаси Свете Горе, старци које сам насликао и са којима сам разговарао. Да бих преузео неке радове са Свете Горе које сам урадио током младости морао сам да урадим нове који су тамо остали“ казе за Агробизнис магазин професор Ксенопулос.
У радионици професора Костаса затекли смо Двери које ће бити постављене на Светој Гори а ради их по наруџбини једног монаха светогорца у акрилној техници. Иначе, он ради и јајчаном техником, оловком и другим бојама.

У Катарини где се налази радионица професор нема много ученика, али каже да су талентовани. Међутим, драго му је да доста студената Теолошког факултета којима предаје након завршеног факултета постану иконописци. Пошто је знао да долазимо из Србије за Његову Светост Патријарха српског господина Иринеја насликао је честитку за Божић коју смо предали нашем Патријарху.
Речима са не може описати са којом енергијом овај уметник православља подучава своје ученике. Имали смо прилике да присуствујемо и часу иконописа, где је њих седам сликало седам различитих дела, икона и портрета а он је сваком од њих на своком различитом делу показао како треба да ураде. Да би упростили шта желимо рећи то би било нешто слично као да пишете седам текстова у исто време на различиту тему. Посебноо нам је било драго јер нас је професор угостио у својој кући, у коју када уђете одмах са врата угледате портрет Светог Пајсија, за којег нам је рекао да га је насликао месец дана након упокојења, без гледања у фотографије. Наспрам овог портрета насликао је на зиду Богородицу Исуса Христа, а као детаљ показао нам и представу његовог сина како чува козе. У основи овог дела налази се уграђено камење са Синајске Горе. Могли би сати и сати да се седе како би гледали у ово дело професора Ксенопулоса великог уметника, али и дивног човека који са радошћу говори о православљу, љубави и монасима Свете Горе.