МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА ДРАГУЉ МЕЂУ ЗАДУЖБИНАМА НЕМАЊИЋА

Седам векова небеске цркве краља Милутина

 

На левој обали Грачанке реке на источном ободу Косовске долине десетак километара од Приштине, налази се манастир Грачаница најлепши драгуљ у богатој ниски задужбина династије Немањића. Према оцени стручњака Грачаница представља врхунац српског градитељства у духу византијске традиције, стваралачки бисер уметности Европе 14. века и показатељ српског постојања и православља у овом делу Косова. По префињености градње и савршенству сакралног објекта овај манастир је постао узор и за друге православне храмове, између осталих за београдску цркву Светог Марка. Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и посвећена је Успењу Пресвете Богородице, а прошле године обележен је вредан јубилеј 700 година постојања ове светиње. Заједно са Високим Дечанима, Пећком патријаршијом и Богородицом Љевишком, Грачаница је на списку Унескове Светске баштине под именом “Средњовековни споменици на Косову”.

 

Легенда о настанку

 

По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, када му се у сну јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да у знак захвалности Господу Богу треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Краљ се тргао из сна и на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Након победе у боју позвао је најбоље градитеље и наредио им да започну градњу небеске цркве. Грачаница је подигнута на рушевинама старије Богородичине цркве из 13. века која је била на темељима ранохришћанске тробродне базилике из 6. века. Изградња је започета 1315. а предање вели да су је градила три брата неимари Ђорђе, Добросав и Никола који је био на месту протомајстора, а све под будним оком краља Милутина.

Градња је завршена 1321. када је окончано фрескописање у главној манастирској цркви. Фреске су радили сликари из Солуна Михајло и Евтихије, док је манастирска припрата завршена и осликана фрескама у 16. веку.

Сазидавши архитектонски драгуљ краљ Милутин је богато даривао манастир о чему сведочи даровна повеља која је у целости исписана на зиду цркве у десној капели, поред олтара, испод велике фреске Пророка Илије.

Повеља је исписана на белом зиду фреско техником, меко-црном бојом и рашком редакцијом српскословенског језика. Током историје манастир је више пута пострадао. Богата манастирска ризница највише штете претрпела је  у великом пожару који се догодио крајем 14. века, а манастир су више пута похарали и Турци. Са пет црквених кубета која су била покривена оловом 1820. Јашар-паша је скинуо олово, па је светиња покривена плехом. Међутим, чак ни то није могло да наруши лепоту Грачанице.

 

Уметност градитељства

 

Црква је зидана је у наизменичним редовима од тесаног камена и опеке. У питању је грађевина са пет кубета и три апсиде са основом уписаног крста. Саграђена је у естетском и грађевинско- архитектонском савршенству врло складних пропорција. Спољна припрата, саграђена крајем 14. века у време кнеза Лазара, двојним отвореним аркадама одвојена је од наоса широким масивним ступцима. Била је отворена са три стране и над њом се уздизала звонара ослоњена на два пара у зид напола уграђених јаких стубова (пиластара) који сада носе слепу куполу. Сви отвори су зазидани 1570. и насликан нови слој фресака. Спољашња композиција са наглашеном степеничастом ритмиком пењања у висину типично је рашка. Унутрашња архитектура светиње понавља водеће идеје спољашње и стреми у висину са оштрим контрастима сенке и светлости која расте у висину.

У цркви манастира Грачанице постоје три врсте сликарства: у наосу је најраније, а у спољној припрати су два млађа. Фреске су углавном добро очувано и све сцене су у складу са традицијом српског средњевековног сликарства. Композиције у наосу посвећене су земном животу Исуса Христа и црквеном календару. Окосницу чини циклус Великих празника, Чуда и Страдања Христових. Портрети краљевског пара краља Милутина и краљице Симониде су у самој оси грађевине између наоса и припрате. Две теме су спојене у једну ктиторску представу и небеску инвеституру анђела који спуштају круне на главе краљице и краља. На фрескама у Грачаници по први пут у српском сликарству насликана усправна разграната лоза династије Немањић са шеснаест портрета од жупана Стефана Немање родоначелника династије до само краља Милутина.

 

Иако је ризница манастира Грачаница добрим делом уништена у пожару и пљачкама Турака сачувана збирка свих старих икона међу којима је и икона Христа Милостивог из 14. века која је јединствена по својим димензијама од 269 цм са 139 цм.

Ваља напоменути да је Грачаница током седам векова постојања била не само духовни већ и културни центар овог дела Србије. О томе сведочи и податак да је у овом манастиру почетком 16. века заживела четврта штампарија у Србији и богата библиотека, па је Грачаница дубоко узидана и у темеље српске културе и писмености.