Зашто је ова светиња важна за Србе и каква је улога Немањића

У самом срцу старог језгра италијанског лучког града Барија уздиже се монументална базилика посвећена Светом Николи једном од најпоштованијих хришћанских светитеља. Ово није тек обична црква, већ симбол духовног јединства хришћанског света, место молитве и ходочашћа, светиња која је вековима повезивала овај град у Италији са Србијом.

Свети Никола, епископ из Мире у Малој Азији,  и још за живота био познат по помагању људима у невољи, посебно онима који путују морем. Легенда каже да својом молитвом спасао морнаре који су се нашли у олуји, због чега се сматра заштитником морнара, рибара и свих који путују морем. Један је од најпоштованијих светитеља и у православној и у католичкој цркви заштитник деце, сиромашних, путника и, наравно, морепловаца. Након упокојења у 4. веку, Свети Никола је сахрањен у гробници у Мирли, данашњем Демреу у Турској, где су вековима верници долазили на поклоњење. У 11. веку надвила се опасност од муслиманских освајача, па је група барских морепловаца 1087. године одлучила да мошти „спаси“ и донесе их у свој град. Тим чином Бари је постао центар култа Светог Николе, а његове мошти се и данас налазе у базилици која је изграђена између 1087. и 1197. године.

Иако почива у далекој Италији, Свети Никола је дубоко укорењен и у српској традицији. Ово је најчешћа слава у Србији, а везе између Барија и Србије ојачале су захваљујући владарима из династије Немањића. Према историјским подацима крсна слава династије Немањића био Св. Арханђел Михаило (празник Сабора Светог Архангела Михаила-Аранђеловдан који се слави 21. новембра) о чему сведочи лик овог светиља на реверсу кованица краља Радослава. Међутим, Немањићи су били велики поштоваоци Светог Николе. Традицију слања дарова цркви у Барију започео је Стефан Немања родоначелник династије Немањића, а наставили његови потомци. Међу дародавцима је била и краљица Јелена, супруга краља Уроша, и мајка краљева Драгутина и Милутина. Она је заједно са својим синовима базилици поклонила икону која није сачувана, али о чијем изгледу сведочи опис Антонија Беатила који је написао дело о животу, преносу моштију и чудима светог Николе 1620. године. Икона је била нешто виша од једног метра и на њој је било насликано попрсје светог Николе, док су се при дну налазиле клечеће фигуре ктитора, краљице Јелене и њених синова. Ипак, најскупоценији и физички највећи поклон неког српског владара базилици Светог Николе у Барију био је сребрни олатар чију је израду наручио краљ Стефан Урош II Милутин. Олтар је по својој вредности надмашивао појединачне дарове његових савременика, прављен је на лицу места у Барију од сребра које је стизало из Србије, а био је осветљен са 18 величанствених кандила.

Базилика Светог Николе у Барију има масивну камену фасаду, три пространа брода, снажне лукове и монументалну апсиду. Њена спољашњост је строга, али величанствена, украшена рељефима и скулптурама библијских сцена. Испод главног олтара налази се крипта у којој почивају мошти Светог Николе, и то место представља срце целог светилишта, где се свакодневно сливају бројни ходочасници из целог света. У унутрашњости доминирају масивни стубови, док је крипта испод олтара посебно импресивна са својим аркадама и каменим стубовима различитих стилова. Бронзани кивот са моштима светитеља чувен је по точењу мира Светог Николе, мирисне течности која се која се излучује из моштију, а којој се приписују исцелитељска својства. Миро се, по предању, појављује у саркофагу са моштима Светог Николе, а сваке године 9. маја (на празник преноса моштију светитеља) врши се свечано вађење мира из кивота које се распоређује у малене бочице и даје верницима као благослов. Миро се сматра симболом светитељевог присуства и милости, а његова појава се бележи у црквеним хроникама вековима уназад, што је додатно учврстило култ Светог Николе широм хришћанског света. Користи се тако што верници неколико капи мира помешају са водом или га наносу директно на кожу у молитви за здравље и заштиту.

Уметничка дела која красе ову базилику сведоче о њеном значају кроз векове. Ту су камене резбарије на порталима, монументални дрвени катедра Светог Елије из 11. века, фрагменти старих фресака, барокни елементи… Над олтаром се налази прелепи мермерни балдахин који даје свечани тон целом простору. Базилика Светог Николе значајна је и за католике и православце и сваке године 9. маја  у Бари долазе и хиљаде православних ходочасника, посебно из Србије, Русије, Украјине и Грчке. У том периоду често се одржавају и заједничке молитве православаца и католика као симбол екуменског дијалога и заједничког поштовања светитеља који је премостио вековне поделе. Управо зато је базилика Светог Николе посебна, она није само архитектонско благо, већ мост између Истока и Запада и подсетник да нас заједничка вера може спајати без обзира на разлике у обредима.

Драгана Петровић