Велика субота дан тишине и припреме за Васкрс

Велика субота представља посљедњи дан пред Васкрс и уједно завршницу Васкршњег поста. Овај дан носи посебну симболику – обиљежава се у тишини, молитви и припреми за највећи хришћански празник.

У питању је други дан жалости због Христовог страдања, али и тренутак када вјерници полако прелазе из туге у радост васкрсења.

Шта се једе на Велику суботу?
По традицији, на овај дан се једе строго посна храна, најчешће спремљена на води или чак сирова.

Према старим обичајима, вечера уочи Васкрса треба да буде скромна: само хљеб и вода.

Управо ова једноставност симболизује уздржавање и духовну припрему за празник.

Обичаји који се поштују вијековима
На Велику суботу домаћице традиционално месе обредне хљебове и колаче познате као ускршњаци. У неким крајевима овај дан носи и назив Дугачка субота, као подсјећање на дуго трајање Христових мука.Вјерује се да би свако требало да учини макар једно добро дјело, јер се тиме чисти дух пред долазак празника.

Тишина, молитва и рана припрема
Народно вјеровање каже да укућани треба да устану рано како би на време завршили све припреме. Дан се проводи мирно, без буке, у духу смирености и молитве.

Ако јаја нису офарбана на Велики петак, постоји обичај да се то може учинити и данас.

Поноћ која мијења све
Велика субота завршава се поноћном литургијом, када престају дани жалости и завршава се пост. Тада наступа највећа хришћанска радост – Васкрс.

Управо зато, овај дан није само завршетак поста, већ и тиха припрема за нови почетак.

Извор: https://www.glassrpske.com/cir/novosti/drustvo/na-veliku-subotu-postoji-pravilo-koje-mnogi-srbi-ne-znaju/629504