Бег од стреса, занат бољи од терапије

У времену убрзаног живота, гдје се све мјери брзином и ефикасношћу, постоје мјеста на којима вријеме успорава, а стварање добија потпуно ново значење. Управо такав простор његује грнчарство – спој заната и умјетности који у себи носи и дисциплину и слободу.

Лазар Ранчић, који води школу керамике у Београд, вратио се основама – раду рукама, тишини и процесу који не трпи журбу. На грнчарском точку, каже, настаје оно најискреније: форма која се не може пожурити нити форсирати.

Грнчарија, као традиционални занат, везана је управо за точак и прецизност покрета, док умјетничка керамика отвара простор експерименту – новим техникама, различитим врстама глине и слободи израза. Ипак, у пракси, ове двије димензије се не раздвајају – оне се природно преплићу, стварајући баланс између наученог и интуитивног, између правила и личног печата.

Нема журбе, нема притиска.

“Све се ради лагано”, објашњава Лазар.

 

Илустрација: Грнчарство постаје много више од заната

Управо у тој спорости лежи његова посебна вриједност – тренутак у којем се руке, материјал и пажња потпуно усклађују.

Занимљиво је да већина оних који долазе у његову школу нема амбицију да од керамике прави професију. Долазе због осјећаја – да створе нешто својим рукама, да се одмакну од свакодневице и пронађу мир. А можда најважније што Лазар истиче јесте да таленат није пресудан.

“Ово свако може да научи”, каже саговорник.

Није ствар у таленту, већ у жељи, стрпљењу и спремности да се процесу препустите”

Сам процес израде додатно потврђује ту филозофију. Влажна глина се прво обликује, затим се предмет суши неколико дана – од четири до седам, у зависности од спољашњих услова. Након тога слиједи печење на око 900 степени, па наношење глазуре и још једно печење које даје коначну форму и трајност.

У том наизглед једноставном, али дубоко промишљеном процесу, грнчарство постаје много више од заната. Оно постаје простор сусрета – између човјека и материјала, између контроле и слободе, између онога што знамо и онога што тек откривамо.

И можда је управо у томе његова највећа лепота – у чињеници да нас враћа себи.

Извор: https://www.glassrpske.com/cir/novosti/drustvo/grancarstvo-spoj-umjetnosti-i-zanata/626232