Након радног века проведеног у прибојском ФАП-у, Зорица и Драган Ћировић одлучили су да пензионерске дане проведу у Штрпцима, Драгановом родном месту. Повратак селу за њих није значио повлачење из активног живота. Напротив, у готово нетакнутој природи засеока Горња Ријека створили су место у којем данас дочекују госте и постепено развијају сеоски туризам.

Њихово домаћинство чине вишеспратна кућа са смештајним јединицама, пространо и уређено двориште пуно цвећа и мањи базен, који је током летњих месеци посебно привлачан породицама са децом. Овде се организују и дечји рођендани, а домаћини кажу да интересовање младих и породица постепено расте.

„Идеја се јавила прошле године. Имам доста пријатељица које долазе код нас и решили смо да се мало активније усмеримо ка сеоском туризму. Чисто да нам не буде досадно на селу, а лепо нам је овде“, прича Зорица Ћировић.

Од Прибојске бање до Андрићграда

Ћировићи се за сада гостима највише посвећују током летње сезоне, која почиње почетком јуна и у великој мери зависи од временских прилика. Највеће интересовање је у јулу и августу, у време високих температура, али и када се путници враћају са мора и желе да одмор продуже у мирнијем окружењу.

Положај Штрбаца гостима омогућава да боравак на селу допуне бројним излетима. У близини су Прибој, Прибојска бања, Вишеград и Андрићград, а могуће је организовати шетње планинским пределима и боравак поред Лима. Посебна атракција је вожња бродићем „Ћира“, која пружа прилику да се овај крај упозна из сасвим другачије перспективе.

Потенцијала има и за зимски туризам. Породица поседује ливаде на Синожети, планинском пределу који је, како кажу, нарочито леп под снегом. Ипак, за сада желе да постепено развијају понуду и најпре учврсте летњу сезону.

„Гостима прво нудимо миран сан, здраву воду и здраву храну. Овде су тишина, чист ваздух, природне лепоте и цвркут птица. То је оно што људима данас највише недостаје“, каже Зорица.

Домаћинство тренутно располаже са девет лежајева. Собе су комфорне и опремљене свиме што је неопходно за пријатан боравак, укључујући кабловску телевизију и интернет. Први гости стизали су из Ариља, Сјенице, Новог Сада, Зрењанина и Крушевца, као и преко пријатеља и породичних познанстава.

Мирис проје, уштипака и пите са суканим корама

Оно по чему гости посебно памте боравак код Ћировића јесте домаћа кухиња. На трпези се налазе вруће пројице, погача, уштипци, качамак, мекике, домаћа јаја, сир и кајмак. Поврће стиже из породичне баште, у којој узгајају кромпир, лук, паприку, парадајз и краставац, док млеко, кисело млеко, сир и кајмак набављају од локалних произвођача.

„Гости најчешће траже уштипке, проју, качамак и домаћа јаја. Важно нам је да храна буде домаћа. Оно што немамо у својој башти набављамо од људи из нашег краја“, објашњава домаћица.

Неизоставан део Зоричине кухиње је и колопитњак, издашна традиционална пита са надевом од меса или сира. Прави се од ручно суканих кора, за које су потребни брашно, вода, оклагија, стрпљење и много вештине.

„Правимо домаће пите, хељдине пите, пите сличне буреку, али и оне праве, на оклагију, са ручно суканим корама. Без пите гости одавде не одлазе“, каже Зорица.

Доручак се служи око осам часова, али се домаћини прилагођавају жељама гостију. Може се јести на веранди, у дворишту или поред базена, где посетиоци најрадије започињу дан окружени природом.

Иако брига о гостима захтева свакодневни рад, Зорица каже да јој нови посао не пада тешко.

„Мало се уморим, мало се и одморим. Стигнем и ја да се расхладим у базену, да одспавам и припремим све за наредни дан“, каже она уз осмех.

Прича породице Ћировић показује да одлазак у пензију не мора да буде крај радног и стваралачког живота. За њих је повратак у Штрпце постао нови почетак, а кућа окружена ливадама, цвећем и планинским ваздухом место на којем се гостима не нуди само смештај. Нуде им се домаћинска пажња, укуси детињства и прилика да бар на неколико дана успоре и поново осете прави живот села.