И, заиста, комплекс водених екосистема, трске и шевара, степа и врбака, народски речено, сплет је воде, зеленила, проходних и мање проходних стаза. Простире се средњим Банатом, у међуречју Тисе и Бегеја, на 4.726 хектара, а благодарећи богатству биљних и животињских врста, званично има статус специјалног резервата.

Питомо, а дивље

Удаљен је 15 километара југозападно од Зрењанина и смештен у атарима села Стајићева, Перлеза и Белог Блата. Некада се овим крајем протезао терен с безброј већих и мањих мочвара. Данас је ово релативно припитомљени предео који се може обићи на више начина, од којих је најатрактивнији туристичким бродом – катамараном. Крстарење траје четрдесетак минута, у лаганом темпу, док промиче типични барски пејзаж, шушка шевар, а на водену „писту” слећу мочварице.

Друга опција је „Стазом здравља”, 3.800 метара у једном правцу, до такозваног видиковца, заправо дрвене понте с које се праве и најлепши светлописи. Резерватом се може и на два точка, насипима који га окружују, где чека мирис шуме и на ободу рибњак „Ечка”. Огромна водена површина права је самоуслуга с много хране за сва перната створења, којих је око 250 врста, те је од 1989. године Царска бара и ИБА важно птичје подручје у европским и светским оквирима.

Овде владају чапље, а најугроженија међу њима, царска, јединствена у Европи, позајмила је свој лик и симболу резервата. Уз њу простор деле и гњурац, водени бик, гак, патка њорка, галеб, пчеларица, црвенрепка. Ту је и најмањи водомар, али и највећа грабљивица орао белорепан, на крају ланца исхране. Сви скупа крећу се густишима од белог и жутог локвања, гороцвета, усколиког и мочварног каћунка, иђирота, воденог орашка, борка.

ФОТО: https://visitzrenjanin.com/

На „зеленој агенди” баре је и пет врста са списка „Црвене књиге” угрожених врста флоре Србије – и то локвањчић, камфорика, мешинка, кантарион и слатински љутић, док је слатинска паламида и на листи изузетно угрожених на Старом континенту. С пернатим животињама барски пејзаж деле и други становници, па тако у „мирољубивој коегзистенцији” живе дивља свиња, срна, лисица, зец, бизамски пацов, твор, текуница, ласица, белоушка, зелена жаба, шарени даждевњак.

Специјални резерват природе „Стари Бегеј – Царска бара”, о којем се стара рибарско газдинство „Ечка”, целина је сложене структуре, управљање је комплексно, пре свега како би се осетљиви екосистеми очували, а акценат туристичке понуде је на учењу о и у природи.

Зато календар, пре свега, ђачких и студентских екскурзија, па и вртићких група, почиње у пролеће и траје до касне јесени, док време дозвољава. Сви дођу, јер већ одавно је познато да је време у природи лековито, али и да сазнају понешто ново и у пракси, од онога што су учили у школи или на факултету. И да не буде да где је воде нема ни пецароша, ту је „Трактор бара”, део резервата опредељен за спортски риболов и још два језерска ревира „Сент Андреја” рибњака „Ечка” и језеро којем тепају „Јоца”, а упућени кажу, најбољи ревир за штуку у Европи.

Резерват природе седам деценија

Резерват „Стари Бегеј – Царска бара” дефинисан је 1955. године као подручје од посебне важности за заштиту природе. Тиме је имплементиран у „Емералд” мрежу станишта и врста, а проглашен је и за једно од десет савршених локација у Србији у широј зони Коридора 10, као предео који се не сме заобићи.

Туристички проспекти га зато рекламирају као природни ресурс и именују као Амазонија у Банату, место где буја еколошки туризам, риболов и активна рекреација у природи.

ФОТО: https://visitzrenjanin.com/

Име дугује цару

Једна легенда каже да је бара име добила по богатству и разноврсности водених биљака и животиња, односно по свом „царском” пределу од којег застаје дах. Опет, други извори наводе, да је аустроугарски престолонаследник Фердинанд радо овде долазио и ловио на просторима баре, те отуда и име царска.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/568459/carska-bara-banat-rezervat-prirode