Могу ли српска села да постану туристички бренд?

Србија мора да брендира своје село и понуди овај туристички производ који је апсолутни хит и у свету. Осим несвакидашње природе сваки крај има да понуди и аутентичне производе које се добром организацијом током целе године могу наћи на трпези сваког посетиоца. Ових дана у Министарство туризма и омладине стижу пројекти за подстицаје у руралном туризму који траје до 30. марта. Како за „Политику” каже министар Хусеин Мемић, држава на располагању за ове пројекте има 150 милиона динара и показало се да је ова подстицајна политика већ дала резултате.

Имали смо два јавна позива прошле године и већ до сада је удвостручен број регистрованих сеоских домаћинстава, пошто је то један од услова за конкурс. После само једног позива број је са 700 повећан на 1.350 регистрованих објеката. Ова грана туризма је иначе у замаху, а како је ово и светски тренд у туризму, циљ нам је да осим развоја еко-туризма покренемо и ситну привреду, да их оживимо и повежемо са туристима који обилазе неки крај, објашњава Мемић.

Илустрација: Сеоаски туризам је хит међу туристима у свету

У том смислу Министарство туризма спрема и апликацију преко које ће домаћи и страни туристи на једном месту моћи да сазнају која сеоска домаћинства су у понуди, али оно што је још важније имаће прилику да касније поручују и производе које су пробали у том крају.

‒ Значи обићи ће производњу, пробати наше специјалитете и касније ће моћи да наставе да их поручују ‒ каже министар туризма.

На питање који пројекти су најзанимљивији и за шта се власници смештаја у селима пријављују он каже да су то углавном додатни садржаји, приступни путеви, велнес, производње на отвореном. Мемић каже да је ово огромна шанса за младе који желе да се баве сеоским туризмом, јер осим овог министарства држава и кроз друга министарства нуди још пројеката и подстицаја који могу да се искористе. Ако све то прате, истиче, могу сигурно да обезбеде и до 150.000 евра од државе годишње и са добрим идејама наставе да привређују и остварују озбиљне приходе. А примера да млади људи крећу да се баве овом врстом туризма има много , за сада највише у Доњем Милановцу, али и на Пештери, Рашкој, Рековцу. Мемић каже да њихов тим непрекидно трага за добрим примерима и практично им сугерише да добре пројекте подигну на виши ниво.

Један такав пример је и домаћинство „Бајковито село” у селу Рудно на Голији, на око 1.200 метара надморске висине. Ову ваздушну бању преко пута Копаоника, познату по ружи ветрова, породица Вучинић је искористила за необичну туристичку атракцију која је привукла готово 100.000 пратилаца на „Инстаграму”, али што је још важније и много гостију из земље и иностранства. Милош Вучинић, власник овог туристичког објекта, каже да његова породица више заради на Голији од ове понуде него што би инкасирала да издаје стан у центру Београда, на пример.

‒ Имамо 15 кревета, огромну земљу и три куће које издајемо. Припремамо се да предамо папире за конкурс како бисмо добили од државе новац и за проширење и нове садржаје, парк за децу, животиње. Гости су нам углавном из Београда и Новог Сада, највише из равнице, али има и много странаца с обзиром на то да смо доста присутни на друштвеним мрежама и имамо много пратилаца. Странци су одушевљени нашом природом, каже наш саговорник из „Бајковитог села” које је уређеним путем повезано и са манастиром Студеница.

 

Илустрација: Више се заради од сеоског туризма на Голији него од издавања стана у центру Београда

Један од услова за овогодишњи конкурс је, према речима министра, и присуство на друштвеним мрежама, што власнике смештаја још више подстиче да буду видљивији на интернету, а и да после лакше могу да се повезују са својим гостима.

‒ Већина овог смештаја може да се нађе и преко „Букинга” али комуникација са гостима и касније наручивање производа, што мислимо да је будућност, не може да се остварује преко ове платформе ‒ каже Мемић за „Политику”.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/667267/nasa-sela-mogu-da-postanu-vrhunski-turisticki-brend