Јелена од пустовања вуне направила уметност

Јелена Милић из Смедерева објавила је ових дана фотографије својих радова од пустоване вуне и „запалила” друштвене мреже. Посебно су били задивљени познаваоци ове древне технике видевши шта ствара – боцкањем. А Јелена, као да се правда, објашњава да суво пустовање, односно филцање вуне, ради из љубави, не због крајњег резултата, већ због самог процеса који је опушта.

– Волим ручне радове – каже за „Магазин” на почетку разговора, мада јој у дипломи пише да је саобраћајни техничар.

Техника која „улази под кожу”

– Знам да хеклам, штрикам, али ми је пустовање било страно. Тако да сам пре четири године одлучила да пробам – каже наша саговорница док нам описује технику за коју се користи неупредена вуна, а постоји суво и мокро пустовање.

– Мокро подразумева да се вуна унакрсно кваси топлом водом и сапуном и на тај начин ућеба, а док се вуна посипа сапуницом, мора да се притиска, како би се направио чврсто спојен и тврд материјал. Одмах сам знала да то није за мене. Суво пустовање се ради специјалним иглама и углавном служи за прављење декорација, јер се тако прецизније праве шаре. Допало ми се, али нисам имала времена за боцкање, па су и мерино вуна коју сам поручила и игле завршиле у фиоци. Пре две године почела сам да тражим по интернету савете како се ради – каже наша саговорница додајући да јој је пустовање помогло да попуни празнину коју је осећала када су ћерка и син кренули, свако својим путем, из родитељске куће. Супруг је такође доста одсутан због посла, а она није у сталном радном односу. У сезони „засуче рукаве” у смедеревским воћњацима.

Илустрација: Пустовање вуне је техника која “улази под кожу”

И као што се неко „зарази” игрицама на компјутеру, Јелена је заронила у свет филца за који каже да је њена бајка коју је створила уз „чудесну вуну, пуно љубави, мало талента”.

– За мене је пустовање много више од саме технике. Када узмем грудву вуне и иглу у руке, осетим унутрашње смирење. Почињем да обликујем, а том иглом свака нит вуне постаје део нечега много већег, нека моја унутрашња прича.

„Избоцкала” Ђоковића

Суво пустовање ради се убадањем специјалне игле у слој вуне. Игла провлачи влакна у једном и другом правцу и мрси вуну. Потребно је много убода да би се обликовао одређени предмет, зато се сувим пустовањем раде ситнији предмети. Јелена прави тродмензионалне слике, „Вук у овчијем руну” је димензија 40 х 50. Како је њеним прстима, то она зна. Временом је спознала када коју иглу да употреби, јер их има више, како се убацује боја и сад када то прича, делује нестварно да ствара такве рукотворине, а да до пре две године ни иглу није знала да држи, да је тек пре 11 месеци почела да прави озбиљне фигуре.

– Осмелила сам се да пробам да направим фигуру Новака Ђоковића, висине пола метра. Четири месеца сам боцкала сатима. Требао ми је џак домаће вуне коју поручујем из Лесковца. Како сам напредовала, тако је расла и радост због урађеног – прича Јелена додајући да има жељу да од вуне, пустовањем, направи Чарлија Чаплина, целу фигуру, Николу Теслу и патријарха Павла.

Илустрација: Јелена се путовањем бави из љубави, ретко може да наплати свој рад

На питање да ли продаје своје радове, каже да није почела да пустује да би на тај начин зарађивала.

– Правила сам неколико зека за Васкрс и схватила да свој рад тешко могу да наплатим, а не желим да га потценим, тако да радије поклањам драгим људима.

Први пут, овог лета, излагала је на међународној ликовној колонији „Буди човек” која је почетком септембра на Сребрном језеру окупила четрдесеторо уметника из Алжира, Белорусије, Белгије, Етиопије, Египта, Немачке, Ирака, Црне Горе, Русије, Сирије, Србије, Туниса, Турске и Украјине.

– Једва су ме убедили да учествујем, нисам веровала да сам дорасла једној таквој манифестацији. Била сам затечена реакцијом уметника који нису крили одушевљење гледајући пустоване слике вука, лава, носорога, капетана Џека Спароуа, пирата с Кариба. Када сам на своју фејбук страницу поставила фотографије фигуре Ђоковића, која је уживо неупоредиво лепша, нисам ни слутила на какву ће реакцију наићи и да ће се том брзином проширити друштвеним мрежама – примећује ова скромна жена чији радови су били, 13. октобра, изложени на првом Фестивалу вуне на „Малом Дунаву”, Огледно добро „Радмиловац” Пољопривредног факултета, у Винчи.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/572994/Zivot/iglom-mrsi-niti-vune

ФОТОГРАФИЈЕ: Из архиве Агробизнис магазина